Миливојевић, Ђилас и Мариника са Куртијем на „прогресивном” задатку

Кажу стари „с ким си, такав си”. Ако се по јутру дан познаје, онда се по саставу скупова и друштву у којем се политичари појављују, јасно осликавају њихове праве намере, вредности и коначни циљеви. Најновији скуп тзв. „Европске прогресивне алијансе” одржан у Барселони послужио је као савршен лакмус папир за српску опозицију, али и за целокупан наратив који годинама покушавају да пласирају српској јавности.

Срђан Миливојевић, један од водећих гласноговорника оног дела опозиције који свој политички програм види искључиво кроз блокаде саобраћајница, институција и живота грађана, хвали се на друштвеним мрежама како су се у Барселони окупиле „Глобалне прогресивне снаге”. Занемаримо на тренутак чињеницу да је појам прогреса код Миливојевића и његових сарадника еквивалентан покушајима насилне промене власти, заустављању пројеката од националног значаја и малтретирању сопствених грађана блокирањем међународних саобраћајница. Оно што овом скупу даје посебну тежину јесте састав делегације из Србије и, пре свега, коначни састојак у овом политичком бућкуришу.

Поред већ виђених лица из ове блок-покрета - Маринике Тепић, Драгана Ђиласа, Борка Стефановића и самог Миливојевића, који у Србији пропагирају политику опструкције, Барселона је оголила њихов прави, идеолошки супстрат.

Кључна фигура, она која овом скупу даје стварни печат и открива праву природу „глобалног прогреса” који ова екипа заговара, био је нико други до Албин Курти. И ту падају све маске. То је то „лепо друштво” са којим Ђилас, Мариника и Миливојевић деле визију прогреса. Док се у Београду представљају као борци за права Срба и критикују власт због Косова и Метохије, у Барселони са уживањем седе раме уз раме са човеком чија је једина политичка агенда етнички чисти Космет од Срба, гажење свих потписаних споразума и перманентни терор над српским живљем.

Ако се анализирају методе рада, јасно је зашто су се ови актери нашли на истој таласној дужини. Албин Курти, мајстор политичког насиља и блокаде демократских процеса, који је пре доласка на власт „блокирао” Скупштину у Приштини сузавцем и димним бомбама, сада је у Барселони фактички предводио ову блок-екипу из Србије.

Српски опозиционари, чија је машта заустављена код идеје затварања моста Газела или опсаде РТС-а, у Куртију сигурно виде „прогресивног” лидера који је своје насилничке методе успео да институционализује. У том контексту, његово присуство у Барселони заједно са српском опозицијом није случајност, већ суштинско препознавање истих идеолошких и методичких матрица.

Ова слика из Барселоне – Миливојевић, Ђилас, Мариника и Курти као део истог „прогресивног” фронта, јесте најјаснија могућа порука грађанима Србије. Она огољује сву лажну забринутост српске опозиције за националне интересе. Ако су спремни да у Барселони братски деле сто са Албином Куртијем, шта су сутра спремни да му предају у Београду зарад доласка на власт?

Грађани Србије сада имају црно на бело, кога српска „прогресивна” опозиција види као свог савезника и лидера. И на основу те слике, свака даља прича о њиховој забринутости за Србију и Косово и Метохију звучи као бљутава фарса. Друштво у којем се крећеш, говори све о теби. А друштво Срђана Миливојевића и Драгана Ђиласа у Барселони је било, Албин Курти.