​Премијера која је дуго чекана

У Нишком народном позоришту одржана је премијера представе која је дуго најављивана као потенцијални хит сезоне – „Улога моје породице у светској револуцији”, по роману Боре Ћосића, у драматизацији Јелене Мијовић и у режији Милана Нешковића. 

Бора Ћосић у аутобиографском делу из 1969. године описује понашање своје породице у тренутку великих светских померања и то из угла десетогодишњег дечака.

Ћосићева породица, прилично бројна, само је наизглед просечна, фигуративно и са наводницима. Мајка, отац, деда, ујак, тетке и дете (Бора Ћосић) унутар своја четири зида силом прилика постају сведоци раних радова Новог светског поретка након Другог светског рата и локалне имплементације социјализма у оквиру истог. 

Критика је још тада „Улогу моје породице...” оценила као изврсно дело у погледу да савршено користи микроплан, породичну свакодневицу, како би се одсликали макропроцеси глобалног ранга. У контексту тога, судбина света постаје важна само онолико колико је подударна са судбином уске заједнице, често располућене између идеолошких (не)схватања, људских порива и егзистенцијалних потреба. Типично за наш менталитет све је проткано смехом, иронијом и сарказмом. 

Роман је добио Нинову награду за 1969, док је две године касније преточен и у истоимени филм у режији Бахрудина Бате Ченгића. Занимљиво, филм је премијерно приказан на фестивалу у Пули 1971, али је одмах након премијере забрањен и више се никада није нашао у биоскопској дистрибуцији. 

У форми представе, претходних деценија Ћосићево дело се нашло у бројним театрима, стога је пред нишком екипом био нимало лак задатак, који је по општем мишљењу успешно обављен – да се представа правилно „баждари”, односно да јој се нађе убедљив израз, довољно упечатљив сходно тренутку, али који неће наружити амбијент и поруку књижевног оригинала.  

Редитељ Милан Нешковић, рођен у Ваљеву 1985. године, иако млад до сада је вишеструко награђиван за свој позоришни рад. Нешковић је пред нишком публиком дебитовао још пре 13 година и од тада до данас је за Нишко народно позориште режирао неколико врло хваљених комада. 

Његова адаптација Ћосићевог романа, донела је малу измену па је лик главног протагонисте, дечака, овде замењен ликом девојчице (Милица Филић).

– Добро дошли у породицу у перманентној револуцији. У њој се пева, свира, игра, слика и чита, сваки занат трансформише се у уметност, сваки оброк у уметничко дело, а свака изговорена реченица у стих. Слобода изношења мишљења, макар и најглупљих, највеће је богатство! Заједно са хлебом, слобода је најважнија ствар на свету – стоји у опису представе. 

Што се премијере тиче, она је протекла онако како се пожелети може, уз унапред распродату позоришну салу и дуготрајан аплауз на крају. Публика је за једно дело увек била најбољи сведок, али и најбољи судија. У овом случају, може се рећи да је „коначна пресуда” по Нешковићеву адаптацију изузетно позитивна и да предвиђа, или бар да наговештава, дуг и успешан позоришни живот. 

Главне улоге тумачили су – Милица Филић, Соња Крстовић, Александар Маринковић, Александар Михаиловић и Јасминка Хоџић. За костиме и кореографију биле су задужене Марина Вукасовић Меденица и Андреа Кулешевић, док сценографију потписује Горчин Стојановић. 

Наредно играње представе заказано је за 27. април.