​Premijera koja je dugo čekana

U Niškom narodnom pozorištu održana je premijera predstave koja je dugo najavljivana kao potencijalni hit sezone – „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, po romanu Bore Ćosića, u dramatizaciji Jelene Mijović i u režiji Milana Neškovića. 

Bora Ćosić u autobiografskom delu iz 1969. godine opisuje ponašanje svoje porodice u trenutku velikih svetskih pomeranja i to iz ugla desetogodišnjeg dečaka.

Ćosićeva porodica, prilično brojna, samo je naizgled prosečna, figurativno i sa navodnicima. Majka, otac, deda, ujak, tetke i dete (Bora Ćosić) unutar svoja četiri zida silom prilika postaju svedoci ranih radova Novog svetskog poretka nakon Drugog svetskog rata i lokalne implementacije socijalizma u okviru istog. 

Kritika je još tada „Ulogu moje porodice...” ocenila kao izvrsno delo u pogledu da savršeno koristi mikroplan, porodičnu svakodnevicu, kako bi se odslikali makroprocesi globalnog ranga. U kontekstu toga, sudbina sveta postaje važna samo onoliko koliko je podudarna sa sudbinom uske zajednice, često raspolućene između ideoloških (ne)shvatanja, ljudskih poriva i egzistencijalnih potreba. Tipično za naš mentalitet sve je protkano smehom, ironijom i sarkazmom. 

Roman je dobio Ninovu nagradu za 1969, dok je dve godine kasnije pretočen i u istoimeni film u režiji Bahrudina Bate Čengića. Zanimljivo, film je premijerno prikazan na festivalu u Puli 1971, ali je odmah nakon premijere zabranjen i više se nikada nije našao u bioskopskoj distribuciji. 

U formi predstave, prethodnih decenija Ćosićevo delo se našlo u brojnim teatrima, stoga je pred niškom ekipom bio nimalo lak zadatak, koji je po opštem mišljenju uspešno obavljen – da se predstava pravilno „baždari”, odnosno da joj se nađe ubedljiv izraz, dovoljno upečatljiv shodno trenutku, ali koji neće naružiti ambijent i poruku književnog originala.  

Reditelj Milan Nešković, rođen u Valjevu 1985. godine, iako mlad do sada je višestruko nagrađivan za svoj pozorišni rad. Nešković je pred niškom publikom debitovao još pre 13 godina i od tada do danas je za Niško narodno pozorište režirao nekoliko vrlo hvaljenih komada. 

Njegova adaptacija Ćosićevog romana, donela je malu izmenu pa je lik glavnog protagoniste, dečaka, ovde zamenjen likom devojčice (Milica Filić).

– Dobro došli u porodicu u permanentnoj revoluciji. U njoj se peva, svira, igra, slika i čita, svaki zanat transformiše se u umetnost, svaki obrok u umetničko delo, a svaka izgovorena rečenica u stih. Sloboda iznošenja mišljenja, makar i najglupljih, najveće je bogatstvo! Zajedno sa hlebom, sloboda je najvažnija stvar na svetu – stoji u opisu predstave. 

Što se premijere tiče, ona je protekla onako kako se poželeti može, uz unapred rasprodatu pozorišnu salu i dugotrajan aplauz na kraju. Publika je za jedno delo uvek bila najbolji svedok, ali i najbolji sudija. U ovom slučaju, može se reći da je „konačna presuda” po Neškovićevu adaptaciju izuzetno pozitivna i da predviđa, ili bar da nagoveštava, dug i uspešan pozorišni život. 

Glavne uloge tumačili su – Milica Filić, Sonja Krstović, Aleksandar Marinković, Aleksandar Mihailović i Jasminka Hodžić. Za kostime i koreografiju bile su zadužene Marina Vukasović Medenica i Andrea Kulešević, dok scenografiju potpisuje Gorčin Stojanović. 

Naredno igranje predstave zakazano je za 27. april.