Љубав једне куртизане

Од нашег специјалног извештача
Берлин, 12. фебруара – Она је већ у годинама када се због несавршено затегнуте коже троши већа количина парфема, но њена појава још увек одузима дах џентлменима из високог париског друштва – из периода бел епока, када су куртизане биле слављене због лепоте и способности да увеселе али и униште славне мушкарце.

Хероина ове приче– заносна Леа де Лонвал, увиђа да јој се каријера ближи срећном и захвалном крају, али ће њен душевни мир и задовољство постигнутим пореметити изненадна појава 19-годишњег сина некадашње велике ривалке. Јер, Леа је дама која зна све врсте љубави осим искрене и праве. А управо ће таква љубав изненада доћи да би покварила баш све.

Ово је, укратко, прича из веома забавне период-драме „Шери”, британског мајстора режије Стивена Фрирса, који никада не снима исти филм два пута, а његова способност да увек буде нов и другачији, једна је од ретких појава на великом светском филмском небу. И у „Шери”, који је и иначе потпуно другачији (комерцијалнији) од свега до сада виђеног у главном програму 59. Берлинала, долази до изражаја потпуна Фрирсова посвећеност ликовима– њиховом карактеру, емоцијама, најдубљим жељама и страстима, али и његов непогрешив осећај да око себе окупи праве сараднике и из њих извуче оно најбоље.

Због овог Фрирсовог умећа, доприноса сниматеља Даријуса Конђија, чија камера хвата сваку промену расположења, костимографкиње Консолате Бојл, чије је око „ухватило” сваки детаљ на костимима епохе, мајсторија сценографа Алена Мекдоналда и композитора Александра Деспла, чија носталгична, меланхолична и романтична музика изврсно дочарава епоху, филм који је иначе рађен према „танкој” прози Колет, ауторке салонских француских „љубића”, постао је моћан, са свим потенцијалима хита наступајуће сезоне.

Посебно поглавље је Мишел Фајфер у улози Лее која се бори да задржи достојанство док се суочава са годинама, пољуљаном таштином и свешћу о немогућој љубави. Фајферова је толико сјајна да цео филм припада њој (за улогу у Фрирсовим „Опасним везама” припала јој је номинација за Оскара). Памтљиви су и Руперт Френд у улози неодговорног младог Шерија што ће Леи сломити срце, и Кети Бејтс у улози отровне мадам Пелу, Леине конкуренткиње из младости и Шеријеве мајке...

Серијалу филмова у којем су главни јунаци жене, у овогодишњем такмичарском програму придружили су се и амерички филм „Сузе радоснице” Мичела Лихтенштајна и мађарско-румунски филм „Катлин Варга” британског редитеља Питера Стрикланда.

Лихтенштајнове „Сузе радоснице”, са Паркер Пози и Деми Мур у улогама сестара, испоставио се као крајње неконвенционални филм на иначе конвенционалну тему – поновно окупљање породице изазвано деменцијом остарелог родитеља. Индивидуалистичким приступом причања приче која је увек на ивици уврнутости али и непредвидљивости, Лихтенштајн отвара простор за надреалистички перформанс главне јунакиње Џејн (Паркер Пози), чији је највећи проблем избегавање свега што не воли и немогућност суочавања са реалношћу живота, али и за сву топлину „пратећег вокала” – сестре Лоре (Деми Мур) која у породичној драми стоји чврсто на земљи. Сасвим допадљиво.

Британски редитељ Питер Стрикланд, у свом мађарско-румунском копродукцијском филму „Каталин Варга”, иде у сасвим другачијем правцу – у правцу артистичког филм ноара, на трагу неких од класика некадашњег источноевропског филма. У најкраћем, ово је рурална трагедија, стилски старомодна, такозвани филм „жена у мисији” са кафкијанском причом о томе како насиље рађа насиље. Насловна јунакиња (тумачи је Хилда Петер) је жена коју ће муж отерати из куће када сазна да је њихово дете плод њеног силовања. Путујући са сином по областима Карпата, Каталин успут убија своје силоватеље, а редитељ је води, сликајући успут величанствену природу у судару са репресивним апаратом моћи, показујући како у истом свету фигурирају и патријархална традиција и сва благодет модерне технолошке ере. Претенциозно.

Ван конкуренције, у паралелним програмима, приказана су и два америчка биографска филма. Један је вишеструко већ номинован за Оскара – „Милк” Гаса ван Сента, истинита прича о Харвију Милку, политичару и геј активисти, чији лик тумачи Шон Пен, а други је музички филм „Notorius B.I.G.” Џорџа Тилмана јуниора, прича о црном гангстеру и реперу Кристоферу Бигију Валасу, познатом и по надимку Ноторијус.

Дубравка Лакић

-----------------------------------------------

Прве фестивалске награде

Данашњи и сутрашњи берлински дан биће посвећени филмовима редитељских легенди Теа Ангелопулоса, Анджеја Вајде и Косте Гавраса. Иако фестивалу још није крај, директор Дитер Кослик већ је пред јавност изашао са вешћу да је ове године продао 270.000 улазница и да су активности на Европском филмском маркету биле веће него на прошлом фестивалу, а сви смо овде видели да баш није тако!

Познате су и прве фестивалске награде. Жири за доделу „Златног медведа” за најбољи краткометражни филм, у чијем је раду учествовала и приштинска глумица Арта Доброши, за најбољи филм прогласио је „Молим те реци нешто” младог ирског редитеља Дејвида О’Рајлија...