Оболели од легионарске болести на новим испитивањима

Мушкарац који је због сумње да болује од легионарске болести,прекјуче смештен у Институт за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије осећа се добро, објаснио је јуче за „Политику” Драго Јовановић, пи-арКЦС-а. Он је истакао да је ситуација под контролом и да нема нових случајева оболелих од легионарске болести.

Ово је потврдила и др Мила Вучић-Јанковић, шеф Одељења за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Она је објаснила да је последњи оболели грађанин Србије регистрован 1. фебруара, а први још 19. јануара, да су се сви оболели из наше земљенајпре јавили лекару наше рукометне репрезентације, који им је дао одговарајућу терапију.

Министарство здравља је прекјуче саопштило да је у Поречу у време одржавања 21. светског првенства у рукомету боравило 99 грађана Србије (према подацима Рукометног савеза Србије), да је 89 њих било смештено у три хотела, 10 у приватним апартманима, да је легионарска болест дијагностификована код оних који су се налазили у хотелима. За све оболеле било је заједничко то што су користили базен и услуге фитнес центра у хотелу „Дијамант”.

Др Мила Вучић-Јанковић наглашава да су у току јучерашњег дана сви оболели контактирани ради накнадног епидемиолошког испитивања, као и да евентуално постоји други извор заразе и то у спортској хали у којој су одржавани мечеви. Такође, сви су информисани и позвани на преглед у Институт за инфективне и тропске болести у Београду ради нових лабораторијских испитивања.

– Обољење се не преноси са човека на човека, већ искључиво аеросолом, односно капљицама, а узрочник може да преживи више месеци у води и да остане заразан. Овакве епидемијечесто се региструју у земљама које имају широко распрострањено централизовано грејање, хлађење и освежавање ваздуха, рецимо у Америци, а забележене су и епидемије приликом заједничког коришћења базена и у затвореним клубовима и ресторанима – истакла је др Вучић-Јанковић.

Како незванично сазнајемо, додатни проблем за успостављање дијагнозе легионарске болестипредставља то што код нас бактерија која изазива ово обољење не може да се дијагностикује, јер не постоје реагенси који се користе за утврђивање њеног присуства у организму. Значи лекари могу да лече пацијенте само на основу клиничке слике обољења.

По речима наше саговорнице, реагенса за лабораторијску потврду легионелозе сада има, а није их било јер је у питању врло ретка болест, која до сада никада није била регистрована у Србији. Она додаје да је средином осамдесетих година прошлог века епидемија легионелозе била забележена у Истри, у једном хотелу, и да су тада дијагностику радили стручњаци Института „Торлак” и ВМА. То, по њеним речима, значи да се легионелоза никада лабораторијски не истражује рутински, већ само у изузетним ситуацијама као што је ова. 

– Институт за инфективне и тропске болести у Београду обезбедио је реагенсе и спроводиће лабораторијска истраживања код оболелих по епидемиолошким индикацијама – додала је др Вучић-Јанковић.

Многи су били изненађени брзом реакцијом надлежних институција да се што пре прегледају они који су присуствовали Светском рукометном првенству у Хрватској, а који су по повратку имали здравствене тегобе са респираторним органима и повишену телесну температуру. Наша саговорница истиче да је Србија 2007. године ратификовала Међународни здравствени правилник на основу кога је успостављен Национални центар за Међународни здравствени правилник, који је смештен у Институту „Др Милан Јовановић Батут”, а на основу којег је ова установа 24 сата, 365 дана у години отворена за директне контакте са Европским центром за Међународни здравствени правилник у Копенхагену.

– О свему што се дешава у Србији, а што може да представља опасност за друге земље, одмах се извештава тај центар. На основу овако утврђеног система, информисани смо 6. фебруара о четири случаја легионелозе код норвешких грађана и тим поводом је започето епидемиолошко истраживање – додала је наша саговорница.

Подсећамо да је Министарство здравља прекјучепотврдило појаву легионарске болести код 14 мушкараца из Србије, који су присуствовали рукометном шампионату у Хрватској, од 16. до 23. јануара, као и да међу оболелима нису рукометаши наше репрезентације. Лекари објашњавају да легионарску болест узрокује бактерија легионела, а да после инкубације која траје од два до десет дана она може да изазове атипичну упалу плућа од које је могућ и смртни исход.

Данијела Давидов-Кесар

----------------------------------------------------

Сумњива ВИП ложа

Новим анкетирањем, како је саопштило Министарство здравља, утврђено је и да су наши људи у Хрватској користили базен у хотелу „Плава лагуна-Паренцијум”, као и да нису сви оболели ишли у фитнес центар у хотелу „Дијамант”.

Сви оболели су присуствовали мечевима који су одржавани у хали „Жатика” у Поречу од 17. до 22. јануара, и увек су седели у ВИП ложи. Како сазнајемо, један пацијент, осим мушкарца који лежи у Институту за инфективне и тропске болести, лечи се у приватном дому здравља. Међу оболелима нису ни навијачи ни такмичари, већ деветоро људи из Рукометног савеза Србије и петоро новинара.

------------------------------------------------

Хрватска анкета за оболеле у Србији

Од нашег сталног дописника
Загреб, 12. фебруара – Неугодна легионарска болест, коју у облику специфичне упале плућа изазива бактерија легионела и може бити опасна по живот ако се на време не открије и одговарајуће лечи, своје прсте из Пореча пружила је чак до Шведске. У загребачком Заводу за јавно здравство данас је потврђено да је ова болест дијагностикована и код једног Швеђанина који је као навијач боравио у Поречу.

Шеф службе за епидемиологију заразних болести тог завода др Ира Ђенеро каже да је екипа стручњака ове установе у Поречу где се спроводе све епидемиолошке мере за санирање система у новој спортској дворани где је узрочник ове болести лоциран, али се прегледају и остали системи у којима би опасна легионела могла да се угнезди.

„Хрватска је међу земљама које се високо котирају када је реч о контроли легионеле, јер имамо заиста одличан систем превенције, па ми је тим теже прихватити да нам се, ето, то догодило”, каже др Ира Ђенеро и потпуно одбацује нагађања да су се оболели навијачи можда инфицирали негде током наставка путовања после Пореча:

„Према подацима из анкетног упитника који је попуњен за сваког оболелог закључили смо да је Задар искључен, јер га оболели немају као заједничку дестинацију која би их повезала.”

У вези са вести о 14 оболелих из Србије, који су такође били у Поречу, др Ира Ђенеро је резервисана у изјавама.

„Њихови налази нису микробиолошки потврђени. Они су сумњиви због симптома, али нису ушли у систем размене информација о оболелима од легионарске болести, јер још није доказано да су заражени легионелом, па зато треба причекати потврду”, каже она и додаје да ће загребачки завод послати анкетне упитнике у Србију којима ће се детаљно сазнати кретање инфицираних особа и изложеност тој бактерији.

Р. Арсенић