„Калеидоскоп” у Галерији Матице српске

Нови Сад – Пред публиком је нова изложба Галерије Матице српске која кроз метафору калеидоскопа, оптике преламања једног погледа у мноштво других симетричних, представља стваралаштво четворице новосадских уметника такорећи исте генерације и културног контекста, али специфичне појединачне ликовне поетике. То су Милан Соларов (1933–2019), Младен Маринков (1947–2023), Ратомир Кулић (1948) и Драгомир Угрен (1951). Сва четворица су радила у музејским институцијама Новог Сада, али то овим уметницима није и једино заједничко. Свако од њих је и дародавац Галерије Матице српске која чува њихове поклон-збирке, из којих су и одабрана дела за ову изложбу под насловом „Калеидоскоп: Соларов/Кулић/Угрен/Маринков”.

Галерија тиме наставља своју посвету овогодишњем обележавању 200 година постојања Матице српске, након што је овде у фебруару отворена изложба „Уметничка збирка Матице српске” о историји, зачетку и развоју те збирке, сакупљене под Матичиним кровом, указала је управница ГМС Тијана Палковљевић Бугарски новинарима у сусрет новој изложби, која је ових дана отворена.

Сада је жеља да се јавности изложи и део колекције савремене уметности, а она показује да идеја Матице о дародарству – како је навела управница, траје, и да је Галерија у сталном дијалогу са савременим ствараоцима, баш као што је некада то радила са уметницима попут Новака Радоњића, Уроша Предића, Паје Јовановића.

„У овом нашем калеидоскопу преплела су се четири аутора, и четири кустоса. Чини нам се да ће ово бити посебна и другачија изложба за наш простор, уопште за новосадску изложбену сцену", каже управница, наводећи неке од повезница четворице уметника чија су дела изложена.

Наиме, Милан Соларов, који је у тој групи уметника најстарији, био је професор на Академији уметности у Новом Саду и управник ГМС у једном мандату. Ратомир Кулић је као кустос и конзерватор провео више од 40 година у ГМС. Младен Маринков је у једном кратком периоду водио Галерију Рајка Мамузића, а Драгомир Угрен је у више мандата био директор Музеја савремене уметности.

Њихове поклон-збирке Галерији Матице српске постале су трајно и део националног културног наслеђа. Четворку повезује и некадашња галерија „Златно око” у Новом Саду која више не постоји. Дуги низ година водио ју је Сава Степанов, њихов заједнички пријатељ и такође дародавац ГМС. Стога у средини велике изложбене сале, у склопу „Калеидоскопа”, сада стоји конструкција као мала Галерија „Златно око”, а у њој још један круг преплитања и дела четворице уметника.

„Желели смо да подсетимо Новосађане на тај простор који је био изузетно важан за савремену уметничку праксу осамдесетих, деведесетих и почетком двехиљадитих", казала је управница.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Галерије Матице српске, који ће публици током пратећег програма и вођења кроз „Калеидоскоп” петком и викендом, тумачити изложбене сегменте из перспективе историчара уметности (Мирјана Брмбота), уметника (Данило Вуксановић, Лука Кулић) и филозофа (Горан Вујков).

На изложби је постављено и десетак легенди о проблемима уметничког деловања, што отвара простор за разговоре на ове теме, а једна од њих тиче се улоге уметника као делатника у музеју. Данило Вуксановић, који је и сам уметник и делатник, каже да се та улога може тумачити на више начина, а да је овде издвојена управо зато што реферише на поменуту четворку, о којима ће студиознији текстови бити објављени у каталогу изложбе који је у припреми.

Један од њих је вајар Младен Маринков, за кога Вуксановић наводи да је различитим техникама указивао на однос камерне-галеријске и просторне скулптуре, а да ће свакако највише остати запамћен по Капији или Фонтани жеља на новосадском Тргу младенаца.

„Она је реализована 1998. године, изазвала велику пажњу јавности, како позитивну, тако и негативну, па је 2022, он осетио потребу да нама поклони седамнаест својих, по њему најбољих, дела. Тај чин у неку руку објашњава и улогу наше установе, јер сви ти уметници су се ипак одлучили да своја најбоља дела поклоне Галерији Матице српске", казао је Вуксановић.

Кустос и уметник Лука Кулић каже да је ова изложба још једна у континуитету вишегодишњих настојања Галерије Матице српске да се представи као мислећи музеј који критички преиспитује своје деловање и своју колекцију, уопште уметност и начин на који о уметничким темама комуницира са јавношћу. Позиција Галерије у овом контексту, по речима музејског едукатора и филозофа Горана Вујкова, јесте да интегрише посетиоца, увуче га у један свет уметности, постави га између речи и дела и пред питања о односу посматрач – уметност.