ММФ поново у Београду

Међународни монетарни фонд на пролеће ће поново добити свог сталног представника у Београду – званично је јуче потврђено „Политици” у канцеларији ове финансијске институције. Богдан Лисоволик, новоименовани први човек ММФ-а, на своје ново радно место долази почетком априла.

– Одлука о именовању сталног представника донета је у време када се преговарало о превентивном стенд-бај аранжману са Србијом. Пракса је да се стални представник именује у оним земљама које имају програм са Фондом како би се остварио контакт између ММФ-а и званичника земаља – речено је „Политици” у канцеларији ММФ-а у Београду.

Иначе, ова међународна финансијска институција, од јуна 2008. године практично нема шефа мисије у Србији, али у Народној банци Србије и даље има неки вид канцеларије.

Владимир Глигоров, професор на Институту за међународне економске студије у Бечу, оцењује да ће нови представник, вероватно радити и на припреми новог програма, који је најављен после недавне посете заменика извршног директора фонда Србији.

– Тај нови програм више неће бити превентивни, већ, како је најављено, финансијски. Другим речима, ММФ ће обезбедити кредит, који ће затражити влада и Централна банка, знатно већи од 400 милиона евра, како би се појачале резерве Централне банке и обезбедила стабилност динара и макроекономска стабилност уопште – објашњава Глигоров.

Иначе, српски државни званичници, пре него што је заменик извршног директора ММФ-а Мурило Португал дошао у Београд, готово хорски су понављали да нема разлога за повлачење средстава из већ одобреног стенд-бај аранжмана у износу од 402,5 милиона евра. Тако је крајем јануара Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије, изјавио да за сада не постоји потреба да Србија повлачи одобрену позајмицу од ММФ-а. Девизне резерве су, објаснио је тада, стабилне и за сада нема потребе да се повлачи новац који је Србији одмах на располагању. Да је Јелашић у праву, донедавно је говорио и вицепремијер Млађан Динкић.

– Не треба трошити средства добијена из аранжмана са ММФ-ом у одбрани курса динара и треба сачекати прилив новца од приватизације и кредита међународних финансијских институција и њима бранити стабилност динара – говорио је Динкић.

Једино је Диана Драгутиновић, министарка финансија, истицала како треба размислити о повлачењу одобрених средстава.  

После посете Муриља Португала одједном су сви државни званичници почели да истичу како су Србији потребна додатна средства и како ће највероватније у марту бити одређено колико новца ће нашој земљи бити потребно. Тако је пре два дана вицепремијер Божидар Ђелић истакао да се новац од ММФ-а не користи за подршку буџету, већ за подршку девизним резервама Србије. И Млађан Динкић је такође казао да „сада имамо аранжман из предострожности, а желимо да направимо анализу како ново макроекономско окружење у свету делује на Србију и да заједно нађемо решење који би тип аранжмана Србији највише одговарао”. И Радован Јелашић, један од најгласнијих противника повлачења одобрених средстава, јуче је признао да ће Србија морати да тражи више новца од ММФ-а. Иако се донедавно јавно свађао са министарком Драгутиновић, јуче је истакао да „добијање више средстава захтева да фискална или монетарна политика иде у корак са тим захтевом”. Према његовим речима, одлука о повлачењу додатних средстава од ММФ-а, зависиће и од ребаланса буџета.

Владимир Глигоров објашњава да разлог за то, да се узме не само већ одобрени кредит, него и још већи новац, треба тражити у чињеници да српска влада досадашњим понашањем, пре свега када је реч о пројектовању буџетских прихода и расхода, ризикује да гурне привреду и земљу у веома дубоку кризу.

– Зато је потребна спољашња подршка у виду савета и новца да би се некако повратило поверење – закључује Глигоров.

А. Николић