MMF ponovo u Beogradu

Međunarodni monetarni fond na proleće će ponovo dobiti svog stalnog predstavnika u Beogradu – zvanično je juče potvrđeno „Politici” u kancelariji ove finansijske institucije. Bogdan Lisovolik, novoimenovani prvi čovek MMF-a, na svoje novo radno mesto dolazi početkom aprila.

– Odluka o imenovanju stalnog predstavnika doneta je u vreme kada se pregovaralo o preventivnom stend-baj aranžmanu sa Srbijom. Praksa je da se stalni predstavnik imenuje u onim zemljama koje imaju program sa Fondom kako bi se ostvario kontakt između MMF-a i zvaničnika zemalja – rečeno je „Politici” u kancelariji MMF-a u Beogradu.

Inače, ova međunarodna finansijska institucija, od juna 2008. godine praktično nema šefa misije u Srbiji, ali u Narodnoj banci Srbije i dalje ima neki vid kancelarije.

Vladimir Gligorov, profesor na Institutu za međunarodne ekonomske studije u Beču, ocenjuje da će novi predstavnik, verovatno raditi i na pripremi novog programa, koji je najavljen posle nedavne posete zamenika izvršnog direktora fonda Srbiji.

– Taj novi program više neće biti preventivni, već, kako je najavljeno, finansijski. Drugim rečima, MMF će obezbediti kredit, koji će zatražiti vlada i Centralna banka, znatno veći od 400 miliona evra, kako bi se pojačale rezerve Centralne banke i obezbedila stabilnost dinara i makroekonomska stabilnost uopšte – objašnjava Gligorov.

Inače, srpski državni zvaničnici, pre nego što je zamenik izvršnog direktora MMF-a Murilo Portugal došao u Beograd, gotovo horski su ponavljali da nema razloga za povlačenje sredstava iz već odobrenog stend-baj aranžmana u iznosu od 402,5 miliona evra. Tako je krajem januara Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, izjavio da za sada ne postoji potreba da Srbija povlači odobrenu pozajmicu od MMF-a. Devizne rezerve su, objasnio je tada, stabilne i za sada nema potrebe da se povlači novac koji je Srbiji odmah na raspolaganju. Da je Jelašić u pravu, donedavno je govorio i vicepremijer Mlađan Dinkić.

– Ne treba trošiti sredstva dobijena iz aranžmana sa MMF-om u odbrani kursa dinara i treba sačekati priliv novca od privatizacije i kredita međunarodnih finansijskih institucija i njima braniti stabilnost dinara – govorio je Dinkić.

Jedino je Diana Dragutinović, ministarka finansija, isticala kako treba razmisliti o povlačenju odobrenih sredstava.  

Posle posete Murilja Portugala odjednom su svi državni zvaničnici počeli da ističu kako su Srbiji potrebna dodatna sredstva i kako će najverovatnije u martu biti određeno koliko novca će našoj zemlji biti potrebno. Tako je pre dva dana vicepremijer Božidar Đelić istakao da se novac od MMF-a ne koristi za podršku budžetu, već za podršku deviznim rezervama Srbije. I Mlađan Dinkić je takođe kazao da „sada imamo aranžman iz predostrožnosti, a želimo da napravimo analizu kako novo makroekonomsko okruženje u svetu deluje na Srbiju i da zajedno nađemo rešenje koji bi tip aranžmana Srbiji najviše odgovarao”. I Radovan Jelašić, jedan od najglasnijih protivnika povlačenja odobrenih sredstava, juče je priznao da će Srbija morati da traži više novca od MMF-a. Iako se donedavno javno svađao sa ministarkom Dragutinović, juče je istakao da „dobijanje više sredstava zahteva da fiskalna ili monetarna politika ide u korak sa tim zahtevom”. Prema njegovim rečima, odluka o povlačenju dodatnih sredstava od MMF-a, zavisiće i od rebalansa budžeta.

Vladimir Gligorov objašnjava da razlog za to, da se uzme ne samo već odobreni kredit, nego i još veći novac, treba tražiti u činjenici da srpska vlada dosadašnjim ponašanjem, pre svega kada je reč o projektovanju budžetskih prihoda i rashoda, rizikuje da gurne privredu i zemlju u veoma duboku krizu.

– Zato je potrebna spoljašnja podrška u vidu saveta i novca da bi se nekako povratilo poverenje – zaključuje Gligorov.

A. Nikolić