Укинут имунитет посланицима владајуће партије

Од нашег дописника

Атина – Грчки парламент гласао је за укидање имунитета тринаесторици посланика владајуће партије за које постоји сумња да су умешани у скандал око проневере европских субвенција за пољопривреду чиме је Брисел оштећен за више десетина милиона евра. Без сумње, реч је тешком ударцу за политички систем земље, али и имиџ институције која би требало да штити јавне интересе.

Сама чињеница да се парламент први пут у својој историји уопште суочио са покретањем процедуре скидања имунитета посланицима партије која је на власти, показује дубоку кризу поверења између грађана и власти, представља озбиљан политички терет за премијера Киријакоса Мицотакиса, чија је влада обећала модерну, ефикасну и транспарентну државу, док се у пракси јавност суочава са аферама, оптужбама, институционалним скандалима, политичким кадровима који се доводе у сумњу због проневере, чиме се подрива целокупни парламентарни поредак.

Без обзира на то како је парламент гласао, колико је руку било „за”, све ово је морална срамота за власт која је дошла у ситуацију да због 13 народних посланика и министара који су већ смењени мора да покреће парламентарну процедуру без преседана. У низу афера које су у последње време потресале Грчку то је само још један доказ да систем није успео да очисти сам себе што је признао и сам Мицотакис.

Гласање и одлука су уследили после разматрања захтева и доказног материјала које је грчком парламенту доставило Европско тужилаштво, које сматра да постоје основе за кривично гоњење што је, иначе, било немогуће без скидања имунитета. У пракси, с обзиром на то да је реч о почетку правног процеса, без обзира што су посланици под истрагом, то не значи и њихову политичку дисквалификацију… Странка може, али и не мора да их уклони са листе, на функцији могу да остану до краја мандата, вођење кривичног поступка не утиче на њихову кандидатуру на следећим изборима. Укидање имунитета само значи да посланик више нема посебну заштиту од кривичног гоњења, што значи да може бити под истрагом, позван на саслушање, оптужен или осуђен као сваки други грађанин. Право да буде кандидован у Грчкој, као и у већини европских земаља, посланик губи тек ако постоји правоснажна пресуда која предвиђа губитак политичких права или је изречена забрана обављања јавних функција или постоји пресуда за тешко кривично дело. Мицотакис је зато од Европског тужилаштва тражио да 13 посланика „не држе као таоце”, већ да се у што краћем року утврди њихова одговорност. Један део чланова владајуће Нове демократије је чак Европско тужилаштво оптужило за политичке игре, некомпетентност док је министар здравља Адонис Георгијадис подвукао да њихове одлуке „не могу да буду изнад Грчке републике и народа”. И све то опирање без обзира на чињеницу да је због лошег пословања ОПЕКЕП-а, Агенције за расподелу европских пољопривредних субвенција и низа очигледних превара са лажном документацијом око поседовања пашњака и стада Брисел Грчку већ казнио са 390 милиона евра о чему је приложио детаљну документацију. Због свега је смењено неколико министара, а Мицотакис на брзину морао да реконструише владу.

Посебну тежину целој ситуацији даје чињеница што је иницијатива за укидање имунитета и покретање поступка дошла из Европског јавног тужилаштва што значи да више није реч о унутрашњем политичком питању већ и о европском институционалном скандалу.

За Мицотакиса ово је можда најопаснија фаза мандата јер овакви догађаји мењају укупну атмосферу у друштву, представљају ударац имиџу стабилности и контроле. Ударац није правни, али јесте морални и политички јер гласање у парламенту није било само питање имунитета већ и својеврсни референдум о политичкој одговорности и  кредибилитету власти. Анкете тренутно показују да 57 одсто грађана подржава превремене изборе што указује на  друштвено расположење против статуса кво, али још без преовлађујућег става против Мицотакиса јер разједињена опозиција која их такође заговара није убедљива алтернатива.