Ukinut imunitet poslanicima vladajuće partije

Od našeg dopisnika

Atina – Grčki parlament glasao je za ukidanje imuniteta trinaestorici poslanika vladajuće partije za koje postoji sumnja da su umešani u skandal oko pronevere evropskih subvencija za poljoprivredu čime je Brisel oštećen za više desetina miliona evra. Bez sumnje, reč je teškom udarcu za politički sistem zemlje, ali i imidž institucije koja bi trebalo da štiti javne interese.

Sama činjenica da se parlament prvi put u svojoj istoriji uopšte suočio sa pokretanjem procedure skidanja imuniteta poslanicima partije koja je na vlasti, pokazuje duboku krizu poverenja između građana i vlasti, predstavlja ozbiljan politički teret za premijera Kirijakosa Micotakisa, čija je vlada obećala modernu, efikasnu i transparentnu državu, dok se u praksi javnost suočava sa aferama, optužbama, institucionalnim skandalima, političkim kadrovima koji se dovode u sumnju zbog pronevere, čime se podriva celokupni parlamentarni poredak.

Bez obzira na to kako je parlament glasao, koliko je ruku bilo „za”, sve ovo je moralna sramota za vlast koja je došla u situaciju da zbog 13 narodnih poslanika i ministara koji su već smenjeni mora da pokreće parlamentarnu proceduru bez presedana. U nizu afera koje su u poslednje vreme potresale Grčku to je samo još jedan dokaz da sistem nije uspeo da očisti sam sebe što je priznao i sam Micotakis.

Glasanje i odluka su usledili posle razmatranja zahteva i dokaznog materijala koje je grčkom parlamentu dostavilo Evropsko tužilaštvo, koje smatra da postoje osnove za krivično gonjenje što je, inače, bilo nemoguće bez skidanja imuniteta. U praksi, s obzirom na to da je reč o početku pravnog procesa, bez obzira što su poslanici pod istragom, to ne znači i njihovu političku diskvalifikaciju… Stranka može, ali i ne mora da ih ukloni sa liste, na funkciji mogu da ostanu do kraja mandata, vođenje krivičnog postupka ne utiče na njihovu kandidaturu na sledećim izborima. Ukidanje imuniteta samo znači da poslanik više nema posebnu zaštitu od krivičnog gonjenja, što znači da može biti pod istragom, pozvan na saslušanje, optužen ili osuđen kao svaki drugi građanin. Pravo da bude kandidovan u Grčkoj, kao i u većini evropskih zemalja, poslanik gubi tek ako postoji pravosnažna presuda koja predviđa gubitak političkih prava ili je izrečena zabrana obavljanja javnih funkcija ili postoji presuda za teško krivično delo. Micotakis je zato od Evropskog tužilaštva tražio da 13 poslanika „ne drže kao taoce”, već da se u što kraćem roku utvrdi njihova odgovornost. Jedan deo članova vladajuće Nove demokratije je čak Evropsko tužilaštvo optužilo za političke igre, nekompetentnost dok je ministar zdravlja Adonis Georgijadis podvukao da njihove odluke „ne mogu da budu iznad Grčke republike i naroda”. I sve to opiranje bez obzira na činjenicu da je zbog lošeg poslovanja OPEKEP-a, Agencije za raspodelu evropskih poljoprivrednih subvencija i niza očiglednih prevara sa lažnom dokumentacijom oko posedovanja pašnjaka i stada Brisel Grčku već kaznio sa 390 miliona evra o čemu je priložio detaljnu dokumentaciju. Zbog svega je smenjeno nekoliko ministara, a Micotakis na brzinu morao da rekonstruiše vladu.

Posebnu težinu celoj situaciji daje činjenica što je inicijativa za ukidanje imuniteta i pokretanje postupka došla iz Evropskog javnog tužilaštva što znači da više nije reč o unutrašnjem političkom pitanju već i o evropskom institucionalnom skandalu.

Za Micotakisa ovo je možda najopasnija faza mandata jer ovakvi događaji menjaju ukupnu atmosferu u društvu, predstavljaju udarac imidžu stabilnosti i kontrole. Udarac nije pravni, ali jeste moralni i politički jer glasanje u parlamentu nije bilo samo pitanje imuniteta već i svojevrsni referendum o političkoj odgovornosti i  kredibilitetu vlasti. Ankete trenutno pokazuju da 57 odsto građana podržava prevremene izbore što ukazuje na  društveno raspoloženje protiv statusa kvo, ali još bez preovlađujućeg stava protiv Micotakisa jer razjedinjena opozicija koja ih takođe zagovara nije ubedljiva alternativa.