Хушкање утицало на цене

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 16. новембра – На БиХ се последњих дана сручио талас поскупљења. У Сарајеву је цена уља повећана за 50 до 60 одсто, тако да сада, зависно од произвођача, литар кошта од 2,5 (1,3 евра) до 2,9 марака. Килограм брашна је скупљи за 20 пфенига, колико је порасла и цена соли. Подигнуте су и цене млека и млечних производа... У Бањалуци литар уља кошта од 2,45 до 2,95 марака. Цене брашна остале су исте, али, зато, векна хлеба сада кошта од 10 до 20 пфенига више него пре поскупљења. Цена меса није мењана ни у Сарајеву, ни у Бањалуци. Према подацима Завода за статистику Федерације БиХ, животни трошкови су у прошлом месецу били виши за 1,8 одсто него у септембру. Слично је и у Републици Српској.

То је навело извештача "Фајненшел тајмса" да у јучерашњем издању закључи да цене животних намирница у Босни и Херцеговини расту због страха од избијања рата. Новинари овог листа сматрају да људи у сарајевским продавницама купују веће количине брашна, уља, шећера... да би, у случају новог крвопролића, имали спремљене залихе.

Лист цитира и словеначког премијера Јанеза Јанше да је "БиХ тежи случај од Косова". Такође, наведено је да се Хрвати у Федерацији БиХ осећају угроженим од бројчано надмоћнијих Бошњака.

Професор социологије на бањалучком Правном факултету др Брацо Ковачевић за наш лист подсећа да је "рат у БиХ могућ само под условом да га изазову велике западне силе".

"Прича о избијању новог рата у БиХ је, по мојој оцени, пропагандно драматизовање одређених западних кругова у чијој је позадини намера да се коренито промени Устав БиХ и да се она централизује. Некоме је очигледно стало до тога да народ, првенствено Србе, држи у страху и беди док се, по замисли великих западних држава, не реши статус Косова и Метохије", рекао је Ковачевић.

Председник Савеза послодаваца Републике Српске магистар економије Дамир Миљевић рекао нам је да на раст цена утиче психоза створена хушкачким изјавама појединих међународних званичника, издвајајући посебно речи – да је у БиХ све могуће – првог заменика високог представника Рафија Грегоријана.

"У психози страха и неизвесности, многи произвођачи и трговци покушавају да нешто ућаре. Суштински, на повећање цена хране утицала су два фактора – летошња суша и поскупљење нафте", оценио је Миљевић.

Са њим се слаже и председница Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић и указује на још један проблем – "деловање трговачких лобија" који покушавају да искористе овакву ситуацију и, поред осталог, подижу марже.

Професор Економског факултета у Бањалуци др Рајко Томаш о свему овоме за наш лист је казао:

"Раст цена није изненађење у земљи у којој су берзе доживеле слом, у којој се расправља о варијантама војне интервенције и у којој је јавна потрошња непропорционална економској снази друштва. БиХ је, осим тога, земља у којој лична потрошња расте брже од продуктивности рада, у којој се мало производи, а много увози.

Такође, не треба потценити ни нагомилане притиске за раст цена из времена увођења пореза на додату вредност, када су већа поскупљења спречена политичким притисцима. Не смемо занемарити ни овогодишњу сушу, као ни негативан утицај тржишта нафте које је допринело повећању цена увозних производа.

Овоме треба додати и слабе могућности интервенисања на тржишту и слабу макроекономску политику. Трговци су, једноставно, чекали тренутак када ће поскупљење проћи без велике буке, а онда је, после првих дизања цена, уследила ланчана реакција. Када се све ово има у виду, становништву не преостаје ништа друго него да раст цена прихвати као вишу силу".