Huškanje uticalo na cene

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 16. novembra – Na BiH se poslednjih dana sručio talas poskupljenja. U Sarajevu je cena ulja povećana za 50 do 60 odsto, tako da sada, zavisno od proizvođača, litar košta od 2,5 (1,3 evra) do 2,9 maraka. Kilogram brašna je skuplji za 20 pfeniga, koliko je porasla i cena soli. Podignute su i cene mleka i mlečnih proizvoda... U Banjaluci litar ulja košta od 2,45 do 2,95 maraka. Cene brašna ostale su iste, ali, zato, vekna hleba sada košta od 10 do 20 pfeniga više nego pre poskupljenja. Cena mesa nije menjana ni u Sarajevu, ni u Banjaluci. Prema podacima Zavoda za statistiku Federacije BiH, životni troškovi su u prošlom mesecu bili viši za 1,8 odsto nego u septembru. Slično je i u Republici Srpskoj.

To je navelo izveštača "Fajnenšel tajmsa" da u jučerašnjem izdanju zaključi da cene životnih namirnica u Bosni i Hercegovini rastu zbog straha od izbijanja rata. Novinari ovog lista smatraju da ljudi u sarajevskim prodavnicama kupuju veće količine brašna, ulja, šećera... da bi, u slučaju novog krvoprolića, imali spremljene zalihe.

List citira i slovenačkog premijera Janeza Janše da je "BiH teži slučaj od Kosova". Takođe, navedeno je da se Hrvati u Federaciji BiH osećaju ugroženim od brojčano nadmoćnijih Bošnjaka.

Profesor sociologije na banjalučkom Pravnom fakultetu dr Braco Kovačević za naš list podseća da je "rat u BiH moguć samo pod uslovom da ga izazovu velike zapadne sile".

"Priča o izbijanju novog rata u BiH je, po mojoj oceni, propagandno dramatizovanje određenih zapadnih krugova u čijoj je pozadini namera da se korenito promeni Ustav BiH i da se ona centralizuje. Nekome je očigledno stalo do toga da narod, prvenstveno Srbe, drži u strahu i bedi dok se, po zamisli velikih zapadnih država, ne reši status Kosova i Metohije", rekao je Kovačević.

Predsednik Saveza poslodavaca Republike Srpske magistar ekonomije Damir Miljević rekao nam je da na rast cena utiče psihoza stvorena huškačkim izjavama pojedinih međunarodnih zvaničnika, izdvajajući posebno reči – da je u BiH sve moguće – prvog zamenika visokog predstavnika Rafija Gregorijana.

"U psihozi straha i neizvesnosti, mnogi proizvođači i trgovci pokušavaju da nešto ućare. Suštinski, na povećanje cena hrane uticala su dva faktora – letošnja suša i poskupljenje nafte", ocenio je Miljević.

Sa njim se slaže i predsednica Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić i ukazuje na još jedan problem – "delovanje trgovačkih lobija" koji pokušavaju da iskoriste ovakvu situaciju i, pored ostalog, podižu marže.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci dr Rajko Tomaš o svemu ovome za naš list je kazao:

"Rast cena nije iznenađenje u zemlji u kojoj su berze doživele slom, u kojoj se raspravlja o varijantama vojne intervencije i u kojoj je javna potrošnja neproporcionalna ekonomskoj snazi društva. BiH je, osim toga, zemlja u kojoj lična potrošnja raste brže od produktivnosti rada, u kojoj se malo proizvodi, a mnogo uvozi.

Takođe, ne treba potceniti ni nagomilane pritiske za rast cena iz vremena uvođenja poreza na dodatu vrednost, kada su veća poskupljenja sprečena političkim pritiscima. Ne smemo zanemariti ni ovogodišnju sušu, kao ni negativan uticaj tržišta nafte koje je doprinelo povećanju cena uvoznih proizvoda.

Ovome treba dodati i slabe mogućnosti intervenisanja na tržištu i slabu makroekonomsku politiku. Trgovci su, jednostavno, čekali trenutak kada će poskupljenje proći bez velike buke, a onda je, posle prvih dizanja cena, usledila lančana reakcija. Kada se sve ovo ima u vidu, stanovništvu ne preostaje ništa drugo nego da rast cena prihvati kao višu silu".