Дао им име града, а није ни улицу добио

Краљево – Краљевчани од 19. априла па у наредних недељу дана обележавају имендан свог града промоцијом књига, концертима, изложбама…

Пригодна културна догађања посвећена су краљевском имену, а у октобру ће славити Дан града, на верски празник Краљевдан. Ретки су градови који два пута у години славе своје име, али је мало и вароши које се оваквим могу подичити.

Град је назван Краљевом давно 19. априла 1882. године, а у част проглашења Краљевине Србије. Кум града постао је тадашњи краљ Милан Обреновић, који је, како су тада новине писале, радосним усклицима, првим ватрометом, улицама посутом цвећем дочекан у тадашњем Карановцу.

Миропомазан је у оближњем манастиру Жичи у и потом пред окупљеним народом обзнанио да прихвата молбу тадашњих Карановчана да се, како је тада говорило, то турско име промени у краљевско.

И, свој говор мештанима краљ је завршио: „Ваш краљ, ваш кум хоће да вас поздрави речима и именом, које одговара данашњим земаљским околностима – Краљево.”

То је после потврђено и краљевским указом и тако се ово насеље називало све до половине 1949. године. Али народ је народ, па је, како је објашњено, „сходно народној вољи”, град на Ибру у наредних шест година носио име Ранковићево.

Међутим, после неколико година уместо те „воље народа” са политичког врха стиже препорука да се мења име граду. Тада у тадашњем Ранковићеву почиње полемика како да се град убудуће зове.

Било је разних предлога да се зове: Ибарско, Нови град, Међуречје, Брозово, Жички… Током те расправе остао је записан јавно и за то време храбро изречен став Милутина Рудњанина, директора у тадашњем предузећу „Каблар” да треба прекинути праксу промене имена града.

„Јер, како је Рудњанин истакао, овде има људи који су се родили у Карановцу (пре Карановца град се звао Рудо Поље, н. а.), а живели у Краљеву и Ранковићеву и умреће, ако месту дамо ново име, рецимо, у Жичком. Значи променио четири града, а одавде се није мрднуо”, истакао је тада Рудњанин.

На крају, без обзира што монархистичко име у то време и није било баш пожељно крајем 1954. године, враћа му се назив – Краљево.

Чињеница да се овом граду име пет пута мењало, дабоме сходно олаком писању и брисању историје, некима је то било и од користи. Памтимо причу нашег суграђанина, нажалост, сада почившег Драгољуба Нерића који је рођен у овом граду. Почетком 1949. године отишао је из Краљева у војску у Фочу. По завршетку обуке упитали су га не знајући да је Краљево у међувремену променило име, да ли се слаже са прекомандом у Ранковићево. Млади војник се није дао збунити, пристао је уз добро одглумљено негодовање да му је баш далеко. Тако је на одслужење остатка војног рока стигао у Ранковићево, одакле је пешице или још брже бициклом зачас одлазио кући. Кад је војску одслужио, скућио се и оженио у Краљеву, а да место становања није мењао.

На све то личила је и полемика од пре шест година о повратку назива једне од централних улица у Краљеву – Омладинске која се до пре Другог светског рата звала по имену кума града краља Милана Обреновића.

Било је о томе бурне расправе и на седници градске Скупштине, али су одборници били против или уздржани. Неки су то правдали губитком времена и непотребним трошковима за промену докумената, а поједини чак и кума извређали. Чуло се на том заседању чак и то „да кум није баш био вредан и примеран, да је поред власти волео и све што је људско, да је бахато трошио народне паре, волео боемски живот, жене, да је због љубави чак био спреман и да се престола одрекне, чак да је заводио и мајку Винстона Черчила...”.

На промену оних који су били против није битније утицала ни прича тадашњег, а и садашњег градоначелник Краљева др Предрага Терзића „да је кум Краљева независну државу Србију подигао на ниво краљевине, основао стајаћу војску, Српску краљевску академију, Народну банку, поставио темеље Народног позоришта, омогућио рад политичких партија, донео слободоумни закон о штампи.., и још пуно тога, чиме је „кумовао у Србији, а не само нашем граду”.

Додуше, незахвалност према куму исправљају овдашњи поштари који познајући ситуацију, пошту у поменуту улицу достављају уредно, било да је адресирана на Омладинску или улицу краља Милана.