Свилен конац у Марсељу

Недеља Србије у Марсељу је уговорена пре две године на Дунаву, када је холандски брод „Теодор Корнер“, на коме је интернационална група уметника ОДИСЕЈА 2007, која је пловила од Аустрије до Румуније, упловио у Београд, дочекан егзотичним звуцима групе „Кал“. Ришар Мартен, директор Театра Турски из Марсеља, предложио је да, се почетком 2009, у Театру Турски, организује сусрет Београда и Марсеља. Предлог су, с наше стране, прихватили Секретаријат за културу Београда, српско Министарство за културу и РТС.

Београдско драмско позориште је с представом „Мала трилогија смрти“, по тексту Елфриде Јелинек, у режији Небојше Брадића, наступило прво, пред препуном салом Театра Турски. Овај театар Ришара Мартена, иначе, носи име славног француског песника Аксела Турског.

Због препуног авиона, са звездама ове представе, Ђурђом Цветић, Драганом Петровићем Пелетом, Небојшом Дугалићем и другима, није стигао стилизовани мртвачки ковчег, који носи идеју о славној глумици, која се, из смрти, враћа у живот, и говори о својој слави и о својој публици, о животу и смрти.

Марк Коен, извршни директор Театра Турски, уз много хуктања и одмахивања главом, решио је проблем. Купљено је танко дрво, обојено у црно, и ковчег jе направљен. Ово је за Театар Турски био велики захват, јер ово позориште уопште нема своје радионице за декор. 

Небојша Брадић, Министар за културу и медије, није лета 2007, знао да ће се ове, 2009, наћи у двострукој улози, редитеља веома софистициране, филозофске, захтевне представе и министра за културу, који ће се у три дана сусрести са много званичника, разговарајући о свом прокламованом пројекту „Србија у Европи“.

Министар је, са три веома живахне ТВ водитељке, разговарао у студију Регионалне ТВ, а онда су наступили новинари штампаних медија и ускоро су се у новинама нашли интервјуи са мноштвом информација о нашој земљи, култури, уметности, али и о нашем систему финансирања културе, о слободи наших медија, о програму којим Министарство за културу улази у овај мандат...

Следећи програм је показао колико Европа мало зна о српској музици. Биг Бенд РТС је, под диригентском палицом Ивана Илића и уз вокал Биље Крстић, буквално подигао препуну салу на ноге. При том, изостало је све оно што странци очекују кад се помене српска музика: дерт, ромски мелос, нека врста лаганог поп-фолка, шлагери... Програм који су 24 музичара припремила и извела био је састављен од композиција најпознатијих српских композитора и аранжера, а неколико нумера је спремљено специјално за ову прилику.

Публика је, најпре изненађена, реаговала огромним одушевљењем. „Ој Мораво“, „Свилен конац“, „Јовано“, врањанске песме, све у џез обради, говориле су о културном богатству овог тла. На крају, после френетичног аплауза, музичари су завршили са познатом „Месечином“, у џез варијанти.

Над читавом Недељом Србије у Марсељу је, нормално, лебдео давни догађај из 9. октобра 2009, када је у центру Марсеља, на Канебијеру, убијен краљ Александар Карађорђевић, заједно са министром иностраних послова Француске, Лујом Бартуом. Ту, на том месту је плоча која говори о овом историјском догађају.

Небојша Брадић је, на изненађење Француза, пре своје представе приказао документарни филм о убиству краља Александра у Марсељу. У сали је настао жагор, када су гледаоци препознали место на коме се филм догађа. Натписи су били на српском. Онда је, као својеврсна „тетралогија смрти“, приказана и представа „Мала трилогија смрти“, којој је, тако, додата још једна смрт.

Парабола је била потпуна последње ноћи, после концерта Биг Бенда РТС, када је дувачка секција овог оркестра пожелела да, у два сата ујутро, под плочом која обележава место где је убијен Александар Карађорђевић, одсвира „Марш на Дрину“.

Било је заиста импресивно.