Svilen konac u Marselju

Nedelja Srbije u Marselju je ugovorena pre dve godine na Dunavu, kada je holandski brod „Teodor Korner“, na kome je internacionalna grupa umetnika ODISEJA 2007, koja je plovila od Austrije do Rumunije, uplovio u Beograd, dočekan egzotičnim zvucima grupe „Kal“. Rišar Marten, direktor Teatra Turski iz Marselja, predložio je da, se početkom 2009, u Teatru Turski, organizuje susret Beograda i Marselja. Predlog su, s naše strane, prihvatili Sekretarijat za kulturu Beograda, srpsko Ministarstvo za kulturu i RTS.

Beogradsko dramsko pozorište je s predstavom „Mala trilogija smrti“, po tekstu Elfride Jelinek, u režiji Nebojše Bradića, nastupilo prvo, pred prepunom salom Teatra Turski. Ovaj teatar Rišara Martena, inače, nosi ime slavnog francuskog pesnika Aksela Turskog.

Zbog prepunog aviona, sa zvezdama ove predstave, Đurđom Cvetić, Draganom Petrovićem Peletom, Nebojšom Dugalićem i drugima, nije stigao stilizovani mrtvački kovčeg, koji nosi ideju o slavnoj glumici, koja se, iz smrti, vraća u život, i govori o svojoj slavi i o svojoj publici, o životu i smrti.

Mark Koen, izvršni direktor Teatra Turski, uz mnogo huktanja i odmahivanja glavom, rešio je problem. Kupljeno je tanko drvo, obojeno u crno, i kovčeg je napravljen. Ovo je za Teatar Turski bio veliki zahvat, jer ovo pozorište uopšte nema svoje radionice za dekor. 

Nebojša Bradić, Ministar za kulturu i medije, nije leta 2007, znao da će se ove, 2009, naći u dvostrukoj ulozi, reditelja veoma sofisticirane, filozofske, zahtevne predstave i ministra za kulturu, koji će se u tri dana susresti sa mnogo zvaničnika, razgovarajući o svom proklamovanom projektu „Srbija u Evropi“.

Ministar je, sa tri veoma živahne TV voditeljke, razgovarao u studiju Regionalne TV, a onda su nastupili novinari štampanih medija i uskoro su se u novinama našli intervjui sa mnoštvom informacija o našoj zemlji, kulturi, umetnosti, ali i o našem sistemu finansiranja kulture, o slobodi naših medija, o programu kojim Ministarstvo za kulturu ulazi u ovaj mandat...

Sledeći program je pokazao koliko Evropa malo zna o srpskoj muzici. Big Bend RTS je, pod dirigentskom palicom Ivana Ilića i uz vokal Bilje Krstić, bukvalno podigao prepunu salu na noge. Pri tom, izostalo je sve ono što stranci očekuju kad se pomene srpska muzika: dert, romski melos, neka vrsta laganog pop-folka, šlageri... Program koji su 24 muzičara pripremila i izvela bio je sastavljen od kompozicija najpoznatijih srpskih kompozitora i aranžera, a nekoliko numera je spremljeno specijalno za ovu priliku.

Publika je, najpre iznenađena, reagovala ogromnim oduševljenjem. „Oj Moravo“, „Svilen konac“, „Jovano“, vranjanske pesme, sve u džez obradi, govorile su o kulturnom bogatstvu ovog tla. Na kraju, posle frenetičnog aplauza, muzičari su završili sa poznatom „Mesečinom“, u džez varijanti.

Nad čitavom Nedeljom Srbije u Marselju je, normalno, lebdeo davni događaj iz 9. oktobra 2009, kada je u centru Marselja, na Kanebijeru, ubijen kralj Aleksandar Karađorđević, zajedno sa ministrom inostranih poslova Francuske, Lujom Bartuom. Tu, na tom mestu je ploča koja govori o ovom istorijskom događaju.

Nebojša Bradić je, na iznenađenje Francuza, pre svoje predstave prikazao dokumentarni film o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju. U sali je nastao žagor, kada su gledaoci prepoznali mesto na kome se film događa. Natpisi su bili na srpskom. Onda je, kao svojevrsna „tetralogija smrti“, prikazana i predstava „Mala trilogija smrti“, kojoj je, tako, dodata još jedna smrt.

Parabola je bila potpuna poslednje noći, posle koncerta Big Benda RTS, kada je duvačka sekcija ovog orkestra poželela da, u dva sata ujutro, pod pločom koja obeležava mesto gde je ubijen Aleksandar Karađorđević, odsvira „Marš na Drinu“.

Bilo je zaista impresivno.