Песма као симбол слободе

Ваљево – Поводом 150 година од смрти Боре Станковића, ученици и професори ваљевске Музичке школе „Живорад Грбић” – Библиотечко-новинарске и Етномузиколошке секције, у сарадњи са Народним музејом Ваљево, организовали су концертно предавање „Језик и музика Бориног Врања”. Уз осврт на биографске податке о великом писцу, представили су његова дела из којих су читани одломци, језик којим су писана, као и на музику која је била веома важна за књижевно стваралаштво Боре Станковића.

Музичко наслеђе Врања најпотпуније се огледа у врањској градској песми која се као посебан жанр обликује крајем 19. и почетком 20. века, паралелно са развојем грађанског друштва. Иако се често доживљава као оријентална, врањска песма је, заправо, изузетно слојевита и представља амалгам различитих музичких традиција – српске, турске, ромске, али и утицаја богослужбене праксе, оценила је професорка Милена Урошевић у осврту на музичко наслеђе Врања.

У Бориним делима музика није само пратећи елемент, већ важан део атмосфере и начина изражавања ликова, она прати емоционална стања, наглашава унутрашње конфликте и открива оно што често остане неизговорено – истакла је она. 

– Посебно је значајно што се у његовим текстовима препознају исти они елементи који постоје у врањској градској песми – дерт, мерак и севдах. На пример, у делу „Коштана”, музика има централну улогу. Лик Коштане својим певањем изазива снажне емоције код других ликова, од усхићења до бола, јер их подсећа на младост, неостварене жеље и живот који је прошао. Песма у овом делу није само уметнички украс, већ покретач радње и симбол слободе, али и немогућности да се та слобода заиста достигне – рекла је професорка Урошевић. И додала да се управо та емоционална напетост и сложеност осећања поклапа са изразом врањске градске песме која, као и код Боре Станковића, открива дубоке личне, али и друштвено условљене приче.

– Зато можемо рећи да се музички и књижевни свет Врања међусобно прожимају – песма постаје прича, а прича добија свој глас кроз песму – закључила је она.

Ученици и професори Музичке школе „Живорад Грбић” током концертног предавања извели су неколико песама из Врања које, како су навели, показују типичан врањски мелос – лаган и спор ритам, богату мелодију и интерпретацију која буди најдубља осећања – дерт, мерак и севдах. Те песме су, речено је, пример како музика оживљава приче и атмосферу старог Врања, баш као и у делима Боре Станковића.