Нарко-тржиште иза решетака

Ниш – У последњих пет месеци у оквиру пројекта "Мониторинг људских права у КПЗ Ниш", представници Центра за људска права у Нишу обавили су три посете нишком затвору, разговарали са осуђеницима, анкетирали их и на основу тога сачинили извештаје и ових дана их представили јавности. – Циљеви нашег пројекта су да се спречи тортура и изврши реформа затвора да би се приближили стандардима Европске уније. Свакако да смо на уму највише имали обезбеђивање услова за остваривања гарантованих људских права осуђеника, унапређење квалитета живота лица на издржавању казни и подизање свести најшире јавности о неопходности промена става према њима. Наше посете обављене су у јулу, августу и средином октобра ове године, након чега су и сачињени извештаји о стању у овој затворској установи – рекла нам је Лидија Вучковић, из Центра за људска права у Нишу.

Током боравка у нишком КПЗ-у представници Центра за људска права у Нишу анкетирали су затворенике о привилегијама и корупцији у установи, каже Лидија Вучковић, и додаје:

– Утисак испитаних је да постоји корупција и да је у директној вези са привилегијама које ужива мања група осуђених. То се огледа у већој заштићености од дисциплинског и сваког другог кажњавања. На другој страни постоји категорија сиромашних осуђеника који нису у могућности да учествују у корупцији и самим тим бивају принуђени да живе у страху од богатијих и заштићених, или су приморани да "раде" за њих, јер у противним ризикују да им се нешто од забрањеног подмеће. У том случају, када им се нешто подметне, бивају дисциплински кажњавани, чиме губе право на повластице које би им следовале по закону.

Посебно забрињавају приче о великом присуству дроге иза затворских зидина.

– Реч је само о претпоставци која се, међутим, понавља у сваком разговору са осуђеницима који кажу да је међу њима чак 70 до 80 одсто наркомана. Ако би овај проценат био и дупло мањи, рецимо 40 до 50 одсто уживалаца дроге од укупног броја осуђеника на издржавању казни, јасно је да је Казнено-поправни завод, који има капацитет за 1.200, а просечно у њему борави око хиљаду затвореника, веома "занимљиво" тржиште за сваког наркодилера, био он у затвору, или не – објашњава Лидија Вучковић.

Центар за људска права ипак највише пажње посвећује повратку осуђених у нормалан живот после издржане казне. Психолог Верица Милошевић, ангажована у Центру за људска права рекла је за "Политику" да запослени у КПЗ-у чине много тога, али да постоји реално отежавајућа околност у њиховом раду, јер је мали број васпитача у односу на број затвореника:

– Постоје проблеми и у овој установи, али је суштина радити на ресоцијализацији затвореника управо зато што би се тиме смањио број повратника, чиме би свеукупни ефекат за сваког појединца и друштво у целини допринео да саградимо сигурно и систематски боље уређено друштво. Циљ нашег ангажовања између осталог био је да се повећа општи сензибилитет особа које су лишене слободе и налазе се на издржавању казни. Преваспитање, које је у склопу ресоцијализације је од највећег значаја, јер је реч о особама које су извршиле кривично дело. А учинили су га из два разлога: имају психолошки, унутрашњи проблем, и извршењем дела разрешавају ту тензију, или је реч о особама које немају усвојене правилне друштвене норме и ставове и услед тога показују тенденцију ка прекршајима. Ту се и показују важност и потреба преваспитавања које садржи процес одбацивања и елиминације погрешних ставова и усвајања нових.