Narko-tržište iza rešetaka

Niš – U poslednjih pet meseci u okviru projekta "Monitoring ljudskih prava u KPZ Niš", predstavnici Centra za ljudska prava u Nišu obavili su tri posete niškom zatvoru, razgovarali sa osuđenicima, anketirali ih i na osnovu toga sačinili izveštaje i ovih dana ih predstavili javnosti. – Ciljevi našeg projekta su da se spreči tortura i izvrši reforma zatvora da bi se približili standardima Evropske unije. Svakako da smo na umu najviše imali obezbeđivanje uslova za ostvarivanja garantovanih ljudskih prava osuđenika, unapređenje kvaliteta života lica na izdržavanju kazni i podizanje svesti najšire javnosti o neophodnosti promena stava prema njima. Naše posete obavljene su u julu, avgustu i sredinom oktobra ove godine, nakon čega su i sačinjeni izveštaji o stanju u ovoj zatvorskoj ustanovi – rekla nam je Lidija Vučković, iz Centra za ljudska prava u Nišu.

Tokom boravka u niškom KPZ-u predstavnici Centra za ljudska prava u Nišu anketirali su zatvorenike o privilegijama i korupciji u ustanovi, kaže Lidija Vučković, i dodaje:

– Utisak ispitanih je da postoji korupcija i da je u direktnoj vezi sa privilegijama koje uživa manja grupa osuđenih. To se ogleda u većoj zaštićenosti od disciplinskog i svakog drugog kažnjavanja. Na drugoj strani postoji kategorija siromašnih osuđenika koji nisu u mogućnosti da učestvuju u korupciji i samim tim bivaju prinuđeni da žive u strahu od bogatijih i zaštićenih, ili su primorani da "rade" za njih, jer u protivnim rizikuju da im se nešto od zabranjenog podmeće. U tom slučaju, kada im se nešto podmetne, bivaju disciplinski kažnjavani, čime gube pravo na povlastice koje bi im sledovale po zakonu.

Posebno zabrinjavaju priče o velikom prisustvu droge iza zatvorskih zidina.

– Reč je samo o pretpostavci koja se, međutim, ponavlja u svakom razgovoru sa osuđenicima koji kažu da je među njima čak 70 do 80 odsto narkomana. Ako bi ovaj procenat bio i duplo manji, recimo 40 do 50 odsto uživalaca droge od ukupnog broja osuđenika na izdržavanju kazni, jasno je da je Kazneno-popravni zavod, koji ima kapacitet za 1.200, a prosečno u njemu boravi oko hiljadu zatvorenika, veoma "zanimljivo" tržište za svakog narkodilera, bio on u zatvoru, ili ne – objašnjava Lidija Vučković.

Centar za ljudska prava ipak najviše pažnje posvećuje povratku osuđenih u normalan život posle izdržane kazne. Psiholog Verica Milošević, angažovana u Centru za ljudska prava rekla je za "Politiku" da zaposleni u KPZ-u čine mnogo toga, ali da postoji realno otežavajuća okolnost u njihovom radu, jer je mali broj vaspitača u odnosu na broj zatvorenika:

– Postoje problemi i u ovoj ustanovi, ali je suština raditi na resocijalizaciji zatvorenika upravo zato što bi se time smanjio broj povratnika, čime bi sveukupni efekat za svakog pojedinca i društvo u celini doprineo da sagradimo sigurno i sistematski bolje uređeno društvo. Cilj našeg angažovanja između ostalog bio je da se poveća opšti senzibilitet osoba koje su lišene slobode i nalaze se na izdržavanju kazni. Prevaspitanje, koje je u sklopu resocijalizacije je od najvećeg značaja, jer je reč o osobama koje su izvršile krivično delo. A učinili su ga iz dva razloga: imaju psihološki, unutrašnji problem, i izvršenjem dela razrešavaju tu tenziju, ili je reč o osobama koje nemaju usvojene pravilne društvene norme i stavove i usled toga pokazuju tendenciju ka prekršajima. Tu se i pokazuju važnost i potreba prevaspitavanja koje sadrži proces odbacivanja i eliminacije pogrešnih stavova i usvajanja novih.