Јелашић упозорава Владу Србије

„Година није отпочела добро.” Овим, готово бираним, речима гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић отворио је јучерашњу конференцију за новинаре и у кратким цртама побројао шта га је навело на такву оцену – инфлаторни и курсни притисци расту (с њима и експанзивност пореске политике), све је већи одлив девиза у иностранство и на све то – опада економска активност.

Зато гувернер процењује да је већ време да се основни елементи овогодишње макроекономске политике, на основу које је скројен буџет, темељно преиспитају, јер нам прете дубље и теже неравнотеже. Да ли ће и када то влада учинити, није његово да суди, али почетком марта у Београд стиже мисија ММФ-а с којом се неће разговарати о реализацији садашњег „програма предострожности”, већ и о аранжману који предвиђа много веће паре и обавезе.

Када ће ММФ доћи, како рече гувернер, не зависи само од њихове спремности и воље, већ и од наших потреба. ММФ не долази да би нам решио нагомилане проблеме и буџетске неравнотеже. То је био и остаће наш посао. Ако у том погледу ништа не предузмемо, буџетски дефицит биће много већи од планираних 1,75 одсто.

Гувернер је још једном нагласио да паре од ММФ-а ни у једној варијанти, ма колике биле, неће нити могу ићи у буџет, већ за јачање девизних резерви. Озбиљнији аранжман Србије са ММФ-ом биће поуздан знак осталим светским и европским финансијским институцијама да нам повољним зајмовима помогну у савладавању рецесије и тешке платнобилансне ситуације. Основни циљ у будућим односима са ММФ-ом, био је више него јасан гувернер, није задуживање него прилагођавање економске политике. Другим речима, не треба да нам ММФ намеће шта треба да урадимо. Ми то и сами савршено добро знамо. Питање је само политичке и друштвене спремности на то.

Прошлогодишњи дефицит плаћања према свету био је 2,3 милијарде долара, а тај минус нема одакле да се подмири, ако изостану већи приходи из света, осим из девизних резерви из којих је само од почетка ове године за „пеглање” курса динара потрошено 480 милиона евра.

Инфлација у јануару, према прелиминарним подацима, била је 2,2 одсто, а годишња – 10,1 одсто. Понајвише, како је Јелашић упозорио, због високог раста цена под контролом државе – гориво, комуналне услуге, цигарете, лекови, ПТТ… Због високог раста цена и пореза новчана политика НБС не може бити другачија него рестриктивна. А то значи да садашња референтна каматна стопа од 16,5 одсто не може у догледно време бити мања, без обзира на то шта влада чини у погледу поспешивања привредне активности.

Гувернер се озбиљно прибојава да овогодишњи раст бруто домаћег производа буде једва у позитивној зони, а ми смо у све буџетске и друге пројекције ушли са 3,5 одсто. Дошло је до озбиљног пада индустријске производње у децембру 2008. од готово девет одсто, пада увоз, с њим и извоз, кредитна активност банака и инвестиције. Нажалост, расту други видови потрошње.

С. Костић

-------------------------------------------

Шта треба мењати

економску политику (свођењем свих показатеља на готово нулту варијанту. У најбољем случају на 1,5 до два процента раста БДП-а.);

буџет (хитно смањење обима и структуре јавне потрошње и јачање пореских прихода како би се одржао планирани дефицит од 1,75 одсто БДП, а више пара издвојило за капиталне инвестиције.);

од ММФ тражити више пара „за дозвољени минус”, али уз редефинисану макроекономску политику (доношење озбиљнијих мера за спровођење макроекономске политике, очување девизних резерви, смањивање трговинског и укупног дефицита и инфлације.)

------------------------------------------------

Олакшице банкама

НБС је, према речима гувернера, повећала „простор” за позајмице грађанима тиме што је банкамапомерила лимит за бруто пласмане становништву са 150 на 200 одсто основног капитала. Изузела је од обавезне резерве сва задуживања банака у свету од 1. октобра 2008. до краја ове године. Умањила основицу за обрачун обавезне резерве за износе кредита који буду одобрени у складу са програмом владе – за привредне инвестиције 17, а за потрошачке кредите становништва до 20 милијарди динара. Минимална основица за обрачун обавезне резерве из септембра 2008. продужена је до краја обрачунског периода – 18. децембар 2009–17. јануар 2010. И на крају, али ништа мање важно, банке више не морају да од грађана захтевају полагање депозита од 30 одсто од износа добијеног кредита.

---------------------------------------------

Блокирано 218 милијарди динара

Према јучерашњим подацима које је саопштио гувернер Јелашић, у Србији је за принудну наплату евидентирано 58.069 дужника. То је 10,8 одсто више блокираних матичних бројева него 1. октобра 2008. На „леду” је дуже од 60 дана било 6.650, а свих годину дана – чак 37.083 дужника. Укупан износ за који су те фирми блокиране износи 218,4 милијарде динара. Укупан износ блокаде је 32,3 одсто већи него јесенас.