Шта је тачно, а шта недоречено

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Бољковчева оцена да Срби нису напали Хрватску него она њих и Југославију је потпуно тачна”, каже за наш лист Јанко Велимировић који је у време осамостаљивања Хрватске био радник њеног Министарства одбране у Карловцу. Он је сада запослен у Центру за истраживање ратних злочина и сарадњу са Хашким трибуналом Владе Републике Српске у Бањалуци.

„Да ли је, као што тврди Бољковац, грађански рат у бившој Југославији последица договора Туђмана и Милошевића и јесу ли се они, заиста, договорили да поделе БиХ, питања су на која је прерано дати одговоре”, каже Велимировић додајући да неки делови Бољковчевих изјава о стању у Хрватској пре рата нису потпуно тачни.

„Бољковац је био министар унутрашњих послова Хрватске и у време када се она илегално наоружавала. Био је на челу МУП-а када су његови специјалци, пре ратних дејстава, упадали у општине у којима су Срби били већина и имали локалну власт – Двор на Уни, Петрињу, Пакрац... У свим тим акцијама хапшени су виђенији Срби, а циљ им је био застрашивање српског народа у целини. Не верујем да је иједна од ових акција изведена, а да он за њу није знао и да је није одобрио. Ипак, Бољковац је, можда и због своје партизанске прошлости, био бољи министар унутрашњих послова од оних који су на овој функцији били после њега”, оценио је Велимировић.

Он нам је рекао да Бољковац намерава да ускоро као књигу објави свој дневник. „Сигурно је да он много зна и да ће његов дневник бити врло занимљив. Поготово, ако Бољковац одлучи да објави све што му је познато и да бар део својих сазнања поткрепи документима”, истакао је Јанко Велимировић.

Изјава бившег министра унутрашњих послова Хрватске Јосипа Бољковца да Срби нису напали Хрватску већ да је она напала Србе и Југославију није прошла незапажено у Републици Српској. Посебну пажњу овде је привукао део Бољковчеве изјаве да су се бивши председници Хрватске и Србије, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић, договорили да поделе Босну и Херцеговину и да је грађански рат последица њиховог договора.

Да рата не би било да га Хрватска није хтела, обелоданио је још 24. маја 1992. године хрватски председник Фрањо Туђман. „Рата не би било да га Хрватска не би желела. Али ми смо проценили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске. Због тога смо и водили политику преговора, а иза тога смо формирали своје оружане снаге”, рекао је Туђман на загребачком Тргу Бана Јелачића.

Није, наравно, тајна ни то да су БиХ сви делили и сви уређивали онако како је њима одговарало. Туђман је средином јула 1991. године лондонском „Тајмсу” рекао да би „подела БиХ водила најбржем и најбољем решењу југословенске кризе”. Две године касније, Туђман и Милошевић су у Женеви саопштили да су „неосноване све спекулације о подели БиХ између Србије и Хрватске”. Они су тада предложили да БиХ буде уређена као конфедерација три републике. Бивши министар спољних послова Хрватске др Мате Гранић је у новембру 2005. године изјавио да је председавајући Председништва БиХ Алија Изетбеговић у јануару 1994. године нудио Туђману поделу БиХ, али је председник Хрватске одбио његов предлог.