Šta je tačno, a šta nedorečeno

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Boljkovčeva ocena da Srbi nisu napali Hrvatsku nego ona njih i Jugoslaviju je potpuno tačna”, kaže za naš list Janko Velimirović koji je u vreme osamostaljivanja Hrvatske bio radnik njenog Ministarstva odbrane u Karlovcu. On je sada zaposlen u Centru za istraživanje ratnih zločina i saradnju sa Haškim tribunalom Vlade Republike Srpske u Banjaluci.

„Da li je, kao što tvrdi Boljkovac, građanski rat u bivšoj Jugoslaviji posledica dogovora Tuđmana i Miloševića i jesu li se oni, zaista, dogovorili da podele BiH, pitanja su na koja je prerano dati odgovore”, kaže Velimirović dodajući da neki delovi Boljkovčevih izjava o stanju u Hrvatskoj pre rata nisu potpuno tačni.

„Boljkovac je bio ministar unutrašnjih poslova Hrvatske i u vreme kada se ona ilegalno naoružavala. Bio je na čelu MUP-a kada su njegovi specijalci, pre ratnih dejstava, upadali u opštine u kojima su Srbi bili većina i imali lokalnu vlast – Dvor na Uni, Petrinju, Pakrac... U svim tim akcijama hapšeni su viđeniji Srbi, a cilj im je bio zastrašivanje srpskog naroda u celini. Ne verujem da je ijedna od ovih akcija izvedena, a da on za nju nije znao i da je nije odobrio. Ipak, Boljkovac je, možda i zbog svoje partizanske prošlosti, bio bolji ministar unutrašnjih poslova od onih koji su na ovoj funkciji bili posle njega”, ocenio je Velimirović.

On nam je rekao da Boljkovac namerava da uskoro kao knjigu objavi svoj dnevnik. „Sigurno je da on mnogo zna i da će njegov dnevnik biti vrlo zanimljiv. Pogotovo, ako Boljkovac odluči da objavi sve što mu je poznato i da bar deo svojih saznanja potkrepi dokumentima”, istakao je Janko Velimirović.

Izjava bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Josipa Boljkovca da Srbi nisu napali Hrvatsku već da je ona napala Srbe i Jugoslaviju nije prošla nezapaženo u Republici Srpskoj. Posebnu pažnju ovde je privukao deo Boljkovčeve izjave da su se bivši predsednici Hrvatske i Srbije, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, dogovorili da podele Bosnu i Hercegovinu i da je građanski rat posledica njihovog dogovora.

Da rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htela, obelodanio je još 24. maja 1992. godine hrvatski predsednik Franjo Tuđman. „Rata ne bi bilo da ga Hrvatska ne bi želela. Ali mi smo procenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo i vodili politiku pregovora, a iza toga smo formirali svoje oružane snage”, rekao je Tuđman na zagrebačkom Trgu Bana Jelačića.

Nije, naravno, tajna ni to da su BiH svi delili i svi uređivali onako kako je njima odgovaralo. Tuđman je sredinom jula 1991. godine londonskom „Tajmsu” rekao da bi „podela BiH vodila najbržem i najboljem rešenju jugoslovenske krize”. Dve godine kasnije, Tuđman i Milošević su u Ženevi saopštili da su „neosnovane sve spekulacije o podeli BiH između Srbije i Hrvatske”. Oni su tada predložili da BiH bude uređena kao konfederacija tri republike. Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske dr Mate Granić je u novembru 2005. godine izjavio da je predsedavajući Predsedništva BiH Alija Izetbegović u januaru 1994. godine nudio Tuđmanu podelu BiH, ali je predsednik Hrvatske odbio njegov predlog.