Истински дијалог и отворене, храбре дебате

„Ах кучко, ах роспијо! Хоћу да имам зета и сроднике лекаре, да бих себи обезбедио потребну помоћ против своје болести, да бих у самој својој породици имао изворе лекова који су ми потребни, и да ми буду при руци саветовања и лекарске одредбе..."

Београдски хипохондар, Молијеров зачудни јунак Арган „измучен” болестима, забринут за своје здравље делио је у недељу увече „напаћену” судбину са будимпештанском публиком, која је спонтаним смехом и аплаузом нудила лек за умишљеног болесника. Тумачио га је надахнуто, са посебном енергијом глумац Иван Босиљчић. Поклоници театра гледали су њега и бројне београдске глумце на сцени „Хилда Гоби” Националног позоришта у Будимпешти, смештеног на пештанској обали Дунава, где је гостовала представа „Уображени болесник” Ж. Б. П. Молијера, у режији Николе Завишића и извођењу ансамбла Драме Народног позоришта у Београду.     

Представа прати не само Аргана, умишљеног болесника, већ и самог Молијера, глумца, вођу групе, човека…Ово гостовање део је пројекта „Година културе Мађарска–Србија”, отуда и не чуди појачано узбуђење због сусрета позоришне уметности и публике.  

За гостовање ансамбла Драме нашег националног театра овде у и баш у овом театру годинама уназад влада велико интересовање. Овдашњи љубитељи театра познају рукопис нашег националног позоришта, уверили смо се у више наврата. Тако је било и када је гостовало пре неколико сезона са „Родољупцима” Јована Стерије Поповића у режији Андраша Урбана, али и са представом „Рати и мир” Л. Н. Толстоја у режији Бориса Лијешевића.

Београдски „Уображени болесник” изведен је као део актуелне селекције 13. престижног међународног позоришног фестивала МИТЕМ, који је почео 10. априла и траје до 11. маја уз учешће 26 представа, које потписује 21 компанија из 15 земаља. Фестивалску светковину овога пута прати слоган: „Где сам ја, где су моји снови” уз принцип МИТЕМ-а, који је остао непромењен од његовог оснивања до данас, према речима Атиле Видњанског, оснивача овог фестивала и директора Националног позоришта Мађарске.

„Водимо отворени позоришни фестивал, где се остварује истински дијалог, стварају везе и воде отворене, храбре дебате. Европски фестивали постају све више искључиви и једнострани, док је разноликост кључна карактеристика нашег скупа",  каже Видњански.

„Сваки долазак српских уметника у Будимпешту и Мађарску уопште за наше сународнике који живе на овом поднебљу је драгоцен. Српски живаљ који још од времена Чарнојевића налази свој животни простор у овом окружењу јако држи до своје матице. И овога пута дошли су из различитих делова Мађарске да чују живу српску реч са мађарске сцене", рекао нам је редитељ Милан Рус, у овом случају и повереник за пројекат „Година културе Мађарска–Србија”.

Милан Рус побринуо се да сваки сегмент овог наступа београдских уметника протекне у најбољем реду. Ангажовао је своје колеге из Српског позоришта у Будимпешти да од раних сати прате постављање сцене, техничке припреме, до тога да замоли царинике да убрзају прелазак камиона са декором на граници. Ансамбл Драме Народног позоришта у Београду на овом гостовању предводили су Драгољуб Бајић, в. д. управника, и Зоран Стефановић, директор Драме.

„Сваки искорак наших уметника и те како је важан, посебно у овом мађарско-српском случају. Никада до сада нисмо имали тако добре и здраве и дипломатске и културне односе наше две земље. Уметник на својој матичној сцени развија свој сценски израз који поприма посебан оквир, када нам се укаже прилика да наступамо у другим срединама, посебно изван нашег говорног подручја",  рекао је Бајић.

Уједно нам је открио на којим делима тренутно раде уметници националног театра:

„Током маја очекује нас премијера опере „Евгеније Оњегин”. Испред нас је и премијера „Божјих људи” Боре Станковића у драмском ансамблу. Балет спрема изненађење за крај сезоне: дело „Грк Зорба” у поставци Константина Костјукова. Гостоваћемо и у наредним месецима у Мађарској, припремамо и низ пројеката у сарадњи са другим земљама, а имамо у плану и велику турнеју по Канади".

Разбарушени редитељ Никола Завишић био је посебно радостан зато што је његова представа „Уображени болесник” изабрана за мађарско-српску размену:

„Срећан сам што сам имао прилику да видим како ће нека друга публика изван контекста Београда да доживи наше виђење последњег играња „Уображеног болесника” самог Молијера, будући да је концепт представе мало комплекснији. Трупа која игра пред нама је заправо Молијерова трупа која тумачи ту чувену четврту репризу „Уображеног болесника”. То је њено последње извођење пре његове смрти која се десила исте вечери. Занимало ме да ли ће та идеја допрети и до будимпештанске публике",  каже за „Политику” Никола Завишић који је током извођења представе седео међу публиком како би осетио реакције посетилаца.

Његову сумњу и забринутост да ли је остварена симбиоза са публиком, разрешили су бројни гледаоци који су у позоришном фоајеу присуствовали посећеном округлом столу после представе. Они су изразили радост због поновног сусрета са београдским ансамблом, уз констатацију да је представа наишла на одличне оцене. У знак лепе вишегодишње сарадње представници МИТЕМ-а поклонили су београдском ансамблу Драме специјалну плакету, уз жељу да и даље наставе да негују своје позоришне радости сусрета.

Молијерове јунаке тумачили су и: Соња Колачарић, Анастасиа Мандић, Данило Лончаревић, Зоран Ћосић, Сава Милутиновић, Немања Стаматовић, Ива Милановић, Вучић Перовић, Никола Вујовић, Немања Константиновић и Јован Стаматовић Карић. Свој задатак беспрекорно је обавила и млада продуценткиња Јелена Миливојевић којој је ово било прво инострано гостовање и која се одлично снашла у организацији овог захтевног искорака Драме Народног позоришта у Београду.

Борка Г. Требјешанин