Трамп и Путин у посети Кини

Пекинг би у наредним недељама могао да постане једно од кључних средишта светске дипломатије, пошто се, према писању немачког листа „Берлинер цајтунг”, очекују посете америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина Кини. Лист наводи да ће у фокусу разговора бити криза на Блиском истоку, Украјина, трговина, енергетска безбедност и шире питање промене глобалног односа снага.

Према истим наводима, посета Трампа Пекингу планирана је за мај, док би Путин требало да допутује у Кину у првој половини године. Ројтерс је раније, позивајући се на руске изворе и лист „Ведомости”, објавио да би Путинова посета могла да уследи у недељи која почиње 18. маја, док је сусрет Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга најављен за 14. и 15. мај. Кремљ је, међутим, саопштио да ће тачни датуми Путинове посете бити накнадно објављени и да за сада није планиран сусрет Путина и Трампа у Кини.

Како оцењује „Берлинер цајтунг”, Кина настоји да искористи тренутак у којем се најважнији светски актери окрећу Пекингу као месту разговора о глобалним кризама. Тај лист истиче да ће кинеско руководство у кратком року угостити лидере две највеће нуклеарне силе, што, према њиховој оцени, додатно потврђује растућу дипломатску тежину Кине.

У разговорима Трампа и Сија, како се наводи, једна од централних тема биће стабилизација енергетских тржишта и спречавање даље ескалације кризе повезане са Блиским истоком и Ормуским мореузом. Немачки лист се позива на стручњака за Кину Хенрија Хуијао Ванга, који сматра да је циљ Вашингтона и Пекинга да ограниче ризике од новог потреса на глобалном тржишту енергената.

С друге стране, разговори Путина и Сија требало би да буду усмерени на даље продубљивање руско-кинеског стратешког партнерства. Посебно место, према доступним најавама, заузеће енергетика, пошто је Москва већ поручила да је спремна да повећа испоруке Кини уколико се поремећаји на Блиском истоку одразе на снабдевање. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је у Пекингу да је Русија спремна да помогне Кини и другим земљама које би могле бити погођене енергетском кризом.

У том контексту, немачки лист наводи да би нова енергетска инфраструктура, укључујући додатне цевоводе, могла да добије нови замах услед актуелне кризе. Москва и Пекинг последњих година већ су значајно повећали енергетску сарадњу, нарочито након што је Европа почела да смањује увоз руских енергената после избијања рата у Украјини.

Поред енергетике, могућа тема разговора руског и кинеског председника биће и инфраструктурни пројекти у Евроазији, укључујући железничку везу која би повезала Кину, Киргистан и Узбекистан. Тај правац се у Москви и Пекингу посматра као део ширег процеса јачања копнених транспортних коридора који заобилазе традиционалне правце под доминацијом Запада.

Најављене посете зато се не тумаче само као билатерални дипломатски догађаји, већ и као показатељ ширег померања у светској политици. Пекинг настоји да се представи као центар разговора о безбедности, трговини и енергетици, док Вашингтон, Москва и Пекинг у истом тренутку траже начине да утичу на ток криза које све снажније обликују глобални поредак.