Tramp i Putin u poseti Kini

Peking bi u narednim nedeljama mogao da postane jedno od ključnih središta svetske diplomatije, pošto se, prema pisanju nemačkog lista „Berliner cajtung”, očekuju posete američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina Kini. List navodi da će u fokusu razgovora biti kriza na Bliskom istoku, Ukrajina, trgovina, energetska bezbednost i šire pitanje promene globalnog odnosa snaga.

Prema istim navodima, poseta Trampa Pekingu planirana je za maj, dok bi Putin trebalo da doputuje u Kinu u prvoj polovini godine. Rojters je ranije, pozivajući se na ruske izvore i list „Vedomosti”, objavio da bi Putinova poseta mogla da usledi u nedelji koja počinje 18. maja, dok je susret Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga najavljen za 14. i 15. maj. Kremlj je, međutim, saopštio da će tačni datumi Putinove posete biti naknadno objavljeni i da za sada nije planiran susret Putina i Trampa u Kini.

Kako ocenjuje „Berliner cajtung”, Kina nastoji da iskoristi trenutak u kojem se najvažniji svetski akteri okreću Pekingu kao mestu razgovora o globalnim krizama. Taj list ističe da će kinesko rukovodstvo u kratkom roku ugostiti lidere dve najveće nuklearne sile, što, prema njihovoj oceni, dodatno potvrđuje rastuću diplomatsku težinu Kine.

U razgovorima Trampa i Sija, kako se navodi, jedna od centralnih tema biće stabilizacija energetskih tržišta i sprečavanje dalje eskalacije krize povezane sa Bliskim istokom i Ormuskim moreuzom. Nemački list se poziva na stručnjaka za Kinu Henrija Huijao Vanga, koji smatra da je cilj Vašingtona i Pekinga da ograniče rizike od novog potresa na globalnom tržištu energenata.

S druge strane, razgovori Putina i Sija trebalo bi da budu usmereni na dalje produbljivanje rusko-kineskog strateškog partnerstva. Posebno mesto, prema dostupnim najavama, zauzeće energetika, pošto je Moskva već poručila da je spremna da poveća isporuke Kini ukoliko se poremećaji na Bliskom istoku odraze na snabdevanje. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u Pekingu da je Rusija spremna da pomogne Kini i drugim zemljama koje bi mogle biti pogođene energetskom krizom.

U tom kontekstu, nemački list navodi da bi nova energetska infrastruktura, uključujući dodatne cevovode, mogla da dobije novi zamah usled aktuelne krize. Moskva i Peking poslednjih godina već su značajno povećali energetsku saradnju, naročito nakon što je Evropa počela da smanjuje uvoz ruskih energenata posle izbijanja rata u Ukrajini.

Pored energetike, moguća tema razgovora ruskog i kineskog predsednika biće i infrastrukturni projekti u Evroaziji, uključujući železničku vezu koja bi povezala Kinu, Kirgistan i Uzbekistan. Taj pravac se u Moskvi i Pekingu posmatra kao deo šireg procesa jačanja kopnenih transportnih koridora koji zaobilaze tradicionalne pravce pod dominacijom Zapada.

Najavljene posete zato se ne tumače samo kao bilateralni diplomatski događaji, već i kao pokazatelj šireg pomeranja u svetskoj politici. Peking nastoji da se predstavi kao centar razgovora o bezbednosti, trgovini i energetici, dok Vašington, Moskva i Peking u istom trenutku traže načine da utiču na tok kriza koje sve snažnije oblikuju globalni poredak.