Признање Косова је било нелегитимна крађа

Током недавне посете Београду, чешки министар спољних послова Петр Мацинка рекао је да је Праг признао независност тзв. Косова под притиском. Али председник Представничког дома чешког парламента Томио Окамура још је директнији.

„Не бих оправдавао било какав притисак, иако га је свакако било. Била је то грешка која је углавном била последица масовне антисрпске пропаганде у то време. Из моје перспективе, то је био неуспех тадашњих чешких политичара. Али многи од њих показали су касније саморефлексију. На пример, бивши премијер и бивши председник Милош Земан извинио се Србији”, истиче Окамура за „Политику”. Каријера овог политичара је попут књиге: рођен је у Токију, део детињства провео је у дому у Чешкој, па се вратио у Јапан, где је продавао кокице у биоскопу, а затим је постао власник туристичке агенције и ресторана у Прагу. Потом је стигао и до врха чешке политике – заузевши место председника Доњег дома парламента након прошлогодишњих избора. Заправо, први део те приче већ је написан. Његова аутобиграфија „Чешки сан”, објављена пре 16 година, постала је бестселер. Тада се чинило да је његова каријера већ заокружена, јер политика није била део приче.

„Тај сан је више био о добром, испуњеном животу, који сам већ остварио у време писања књиге. Почели смо сањајући о ресторану, како бих могао да делим храну бескућницима, али и да и сам имам оброк „бесплатно”, јер сам у младости често био гладан и празних џепова. Увек сам желео да некако променим окружење набоље, а укључивање у политику тада готово да није долазило у обзир. Међутим, стварност ме је натерала да покушам да променим и законе, и то ме је довело до места где сам данас. Функција никад није била део сна, већ нешто што је дошло када сам обавио посао за друштво и имао времена за себе и своје вољене”, наводи Окамура.

Ипак, ваш избор за шефа Посланичког дома изазвао је критике западних медија који су вас описали као „крајње десничарског популисту”. Међутим, крајња десница се обично везује за ауторитарни модел владавине, док се у програму ваше странке Слобода и директна демократија (СПД), као што и само име каже, залажете за доношење одлука путем референдума, по узору на швајцарски модел. Ко онда данас уопште одређује шта јесте, а шта није демократија?

Свако има право да процењује рад других, али оцене би требало да се доносе на основу дела. Директна демократија значи директну одговорност политичара и право грађана да их директно контролишу. Али то је нешто за шта политичари често нису заинтересовани. Сви су задовољни такозваном партијском олигархијом, када политичке и пословне елите доносе одлуке. Нико не жели да грађани разговарају са њима о политици.

Критиковани сте такође и због противљења илегалним миграцијама. Али на пример Јапан, у којем сте рођени и живели, 2024. примио је само 190 избеглица, док земље ЕУ примају стотине хиљада годишње, али нико не назива владу у Токију „ксенофобичном”. Штавише, према ЕИУ индексу, Јапан је рангиран као „потпуна демократија”, испред земаља ЕУ, попут Италије, Белгије, Грчке и Хрватске…

Прихватање странаца није повезано са демократијом, већ са здравим разумом. Миграција у умереним количинама, ако вам дођу људи који желе да раде и интегришу се, корисна је за сваку земљу. Међутим, када „пресолите” онда настаје катастрофа. У многим земљама видимо да су мигранти прешли границу и постали штеточине земље домаћина.

Након што сте уклонили украјинску заставу из чешког парламента, појавиле су се оптужбе да сте „руски агент”. Какав је заправо ваш став према рату у Украјини и улози Чешке Републике?

Рат у Украјини није рат Чешке, то је сукоб између Москве и Кијева. Зато ми не би требало да учествујемо у њему.

Након пораза Виктора Орбана на недавним парламентарним изборима у Мађарској појавили су се наслови попут „Да ли ће Андреј Бабиш бити нови Орбан” у контексту односа према Русији. Откуд уопште такви наслови када је чешки премијер Бабиш током кампање обећао да неће укинути забрану емитовања руских медија коју је увела ЕУ, док је у свом првом мандату осудио анексију Крима и протерао велики број руских дипломата након истраге о експлозији у Врбетицама?

То није питање за мене. Одавно знамо да је покрет АНО премијера Бабиша про-ЕУ. Наша мишљења се по том питању разликују. Као демократе поштујмо мишљења нашег коалиционог партнера, али се не морамо слагали по свим питањима.

Ваши ставови према Бриселу су знатно оштрији него Бабишеви. Пошто се у медијима може прочитати свашта, да разјаснимо: да ли сте за останак Чешке у Европској унији или само за промене унутар ЕУ?

Циљ СПД-а увек је био равноправна сарадња између равноправних и потпуно суверених земаља – отприлике исто као што је функционисало у време Европске економске заједнице. Односно, без икаквог диктата из центра. Међутим, у том погледу, Брисел више није заинтересован да се реформише. Он се креће ка централистичком облику који потискује суверенитет појединачних држава и слободе појединачних грађана, док се програмски ради на сузбијању значаја нација у Европи. Циљ владајућих елита ЕУ је уједињена Европа са једном европском нацијом. Аустроугарска је то покушала и није успела, Хитлер и његов Трећи рајх су то покушали и нису успели, тако да нема шансе ни да ће ЕУ успети у томе.

Циљ Србије је чланство у ЕУ, а премијер Бабиш је недавно изјавио да „Србија треба да уђе у ЕУ и шенгенски простор”. Може ли Србија рачунати на конкретну подршку Чешке на свом европском путу?

Не могу да говорим у име целе владе, али Слобода и директна демократије и ја смо увек били на страни Срба, укључујући и случај НАТО агресије 1999. и, наравно, случај нелегитимне крађе Косова. Али је потребно схватити да ЕУ генерално гњечи мале државе.

Да ли би и за друге земље које воде конзервативне владе било боље да се ЕУ прошири, управо због више гласова који би могли да се чују у Бриселу?

С једне стране, чињеница је да би придруживањем земаља западног Балкана словенски народи могли да добију већину у ЕУ. С друге стране, очигледно је да најмоћније земље имају и имаће превелики утицај. Данас су то Немачка и Француска, оне контролишу Брисел и наставиће да га контролишу. Улазак Србије неће ништа променити, само ће се ваши закони променити како би одговарали њиховом лобију. Запад је, Зеленим планом и бриселским директивама и прописима, пореметио нашу економију и преузео је. Постали смо економска колонија. Истина, и због грешака наших сопствених политичара. И то је модел који је постао у свакој земљи којом доминира Запад. Размислите да ли то желите.

Где видите највећи простор за сарадњу између Београда и Прага?

Већ сарађујемо у многим областима, на пример, у машинству и енергетици. Али видим развојни потенцијал у индустрији наоружања, као и у филмској индустрији. У ствари, у свакој сфери можемо да пронађено неискоришћени потенцијал. Оно што ми такође пада на памет је то што је Чешка специјалиста за изградњу свих врста електрана.

Гађање мета ми је хоби

На интернету се може прочитати да имате дозволу за ношење ватреног оружја ради заштите. Да ли се некога конкретно плашите?

Немам оружје ради заштите, него јер сам петнаест година члан спортског стрељачког клуба, а гађање мета ми је хоби. Иако се стално суочавам са претњама, нисам тип који би извадио пиштољ и желео да повреди било кога због тога. Не кривим оне који су манипулисани, већ оне који лажу и фанатизују гомилу да мрзи.

Сумирајући све што се догодило у последњих 15 година од „Чешког сна”, можда је време за наставак аутобиографије или филм. Којег холивудског глумца бисте изабрали да вас глуми?

Нисам уопште размишљао о нечему сличном, нажалост, немам времена за такве ствари. Када је у питању Холивуд, тамо ми се свиђа много глумаца, али ниједан од њих не личи на мене. Замислите да је Вуди Ален написао филм и играо мене, умрли бисмо од смеха. Заправо, када размислим о томе, и Србија има свог Вудија, а то је Емир Кустурица, који је делимично и наш, јер је студирао у Прагу. Иако не знам ко би ме глумио, Кустурица би могао да режира. Мислим да је моја животна прича достојна Кустурице по својој бизарности.