Лек примерен болести

Родитељи су често склони да свом детету дају лек и када то није неопходно. А зашто то није добро и које све пропусте праве родитељи који самоиницијативно лече своје дете, откривамо у разговору са др Слободанком Пантић, педијатром.

– Детету уопште не треба давати лек без савета лекара, чак и неки чајеви могу да буду опасни, на пример, липов чај, према литератури, после дуготрајне употребе може да има штетно дејство на срце, инхалација над камилицомможе изазвати алергијску сензибилизацију а дужа употреба популарне ехинацее може имати контраефекат на имунитет.

Најчешће грешке родитељи праве када примете да дете има повишену температуру. –Сви педијатри ће препоручити примену лека када вредност измерене температуре износи 38,5 степени. Лекови који се препоручују деци су парацетамол(потребно је од 45 до 60 минута да снизи температуру, чепићи делују нешто брже и корисни су код деце која повраћају) и бруфен који делује након пола сата. Зато је неумесно мерити температуру одмах након попијеног сирупа. Деци испод 14 година не треба давати андол нити аспирин због могуће ретке, али врло опасне компликације која настаје комбинацијом вируса и ова два лека.

У моју ординацију долазили су родитељи који су, ако је температура висока, претеривали с дозом или, обрнуто, покушавали да учинак постигну минималном дозом. Лекови у примереној дози су корисни ако се користе када за то постоји потреба, али у већој дози делују као отров.

Кашаљ није увек опасан

Кашаљ је видљива и чујна реакција дететовог организма, која узнемирује родитеље јер одмах мисле на најгоре – упалу плућа.

– Многи су узроци кашља – објашњава наша саговорница – али треба знати да је кашаљ одбрамбени рефлекс којим се спречава улазак течности, слузи или било какве стране материје у доње дисајне путеве. Свака упала уз коју се лучи и већа количина слузи, која има функцију заштите оштећеног епитела натечене слузнице, праћена је кашљем. Кашаљ, који често прати прехладу, као и друге инфекције горњих дисајних путева, обично не захтева лечење, довољно је узиматиодређену количинутечности и осигурати влажност ваздуха од око 60 одсто у стану.

Према разним статистикама, у три од четири посете педијатру дете добије најмање два рецепта. Родитељи су понекад разочарани ако дете не добије рецепт за лек, или лек не показује брз учинак, па одлазе код другог лекара по мишљење.– Такво понашање је погрешно јер не треба заборавити да више лекова узетих истовремено значи и већи ризик од непожељне реакције, односно интеракције лекова. Наиме, један лек може смањити деловање другога, али и повећати – објашњава др Слободанка Пантић додајући и да се најчешће греши код прописивања антибиотика који су често непотребни.

Самоиницијативно коришћење капи за уво, ако се дају пре прегледа којим се проверава да ли постоји перфорација бубне опне, може изазвати додатне проблеме.

Капи за нос, које могу да користе одрасли и старија деца,нису безазлене за одојчад и малу децу јер је познато њихово нежељено дејство на срчани ритам и циркулацију.

„Оптужени” и неки лекови

Целе групе неких лекова „оптужене“ су стога што изазивају више штете него користи. О овим лековима саговорница „Политике“, позивајући се наамеричке изворе, каже:

– Њима припадају лекови против кашља и прехладе. „Food and Drug Administration“ – установа која одобрава употребу и поставља правила за лекове – повукла је из промета лекове за смирење кашља и лекове за побољшање проходности носа (деконгестија) код деце млађе од шест месеци. Разлог за овакву уредбу био је знатан број деце млађе од две године којој је пружена помоћ у хитној служби након њихове примене. У Италији, Агенција за лекове добила је податке од педијатара да су неки лекови против повраћања изазвали више нуспојава него корисног ефекта, а употреба деконгестива код деце млађе од 12 година је забрањена.

Код нас педијатри прописују лекове против повраћања (антиеметици) само у случајевима стриктне индикације, обично после болничке обраде малог болесника. Погрешно је дати детету ову врсту лека јер пре свега треба утврдити узрок повраћања а онда приступити лечењу.

Постоји низ савета које педијатри дају родитељима у савладавању одређених болних сметњи. Не мора само лек на рецепт да буде делотворан и једини избор. Ево како у неким случајевима поступа наша саговорница:

–За смирење кашља веома добро ће помоћи већи унос воде, односно течности: биљних и воћних чајева, млека са кашичицом меда, стављање топлих облога око грудног коша, као и утрљавање препарата на бази ментола у кожу груди чиме се смирују рецептори за кашаљ.

Кад је зачепљен нос, уз неугодни осећај који изазива прехлада, користиће укапавање физиолошког раствора за испирање носа или аеросол. Овим начином примене смирује се и кашаљ јер се влажи слузница горњих дисајних путева.

Све у свему, најчешће се код деце ради о обичним дечјим болестима кроз које пролазе сви малишани света а које, по правилу, већу бригу и тешкоће задају родитељима него деци. Зато, пре него што се упутите у ординацију пуну болесне деце, потражите савет телефоном од дежурног педијатра и будите стрпљиви.

-----------------------------------------------------------

Корисни савети

– Родитељима саветујем да никакав лек не дају против повраћања. Повраћање код деце је чест симптом, но треба га увек посматрати уз опште стање детета. Код пролива такође није потребно давати лекове, осим ако то лекар посебно не одреди (нпр. антибиотик код инфекције шигелом). Надокнада воде и минерала спроводи се раствором(ОРС), који се набавља у апотеци и припрема код куће. Успостављању раста нормалне цревне флоре („добрих бактерија“, које суделују у варењу и подстичу развој имунитета) доприноси дијетална храна с пробиотицима те млечни ферменти. Коришћење витамина А и суплемената цинка скраћује трајање болести и умањује тежину клиничке слике.