Лас Вегас љут на Обаму

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, фебруара – Алал му вера, добро их је поткрпио, па нека се сада чешкају по глави, одушевљен је пријатељ, подржавалац критике новог шефа Беле куће Барака Обаме на рачун луксузирања директора компанија које су од државе добиле милијарде долара да не би пропале. Слично реагује и већина Американаца. Не и Лас Вегас.

„Коцкарска престоница” се не противи председниковим антикризним мерама, али сматра да ју је једном опаском дестабилизовао. Погођена је, истичу њени политичари и медији, Обамином поруком да лидери фирми, спалих на „буџетске јасле” – „не треба да иду у Лас Вегас, о трошку пореских обвезника”. Таквим коментаром Ви сте нам нанели штету, пребацио му је у писму градоначелник Оскар Гудман, затраживши потом у телевизијском интервјуу да се председник извини.

Неочекивана нота

Задали сте ударац целој конгресној индустрији, а посебно нашем граду, додаје се у тој, рекло би се неочекиваној протестној ноти. Гудман сматра, наиме, да је Обама помињањем Лас Вегаса у негативном контексту одвратио многе од посете граду зависном од туризма – области у којој се прочуо по коцкарницама, али и као конференцијски центар.

„Два гиганта с њујоршког Волстрита већ су му, после председникове прозивке, отказали скупове. Нисмо заслужили да испаштамо због туђих мана”, кажу грађани, који слуте да ће и друга важна клијентела одустати од предвиђених аранжмана, што ће им додатно скресати приходе ионако умањене привредном рецесијом. Већ је, прецизирају, прошле године број гостију опао за 4,4 одсто а у децембру за читавих 11 процената, па нам само фали да им се „одозго” сугерише да су доласци овамо противни државним интересима…

Обама се вероватно чуди шта га је „снашло из чиста мира”. Хтео је једино да изрази незадовољство нације елитним привилегијама и разметањима мимо општих мука, а дочекала га је „паљба” из локалног „ћошка”.

У Невади, где је Лас Вегас највећи град, узрујали су се и савезни функционери Демократске партије, којој припадају и Обама и Гудман. Најопсежнија је била конгресменка Шели Беркли. Туризам је, саопштила је, једна од најважнијих америчких привредних грана и не треба је сасецати јер од ње живе милиони људи.

„Без обзира на то да ли се ради о ученичким екскурзијама до вашингтонске Беле куће или до скупова у салама Лас Вегаса”, поручила је, уз остало, правећи посредно поређење између посета председничкој резиденцији и здањима у која се залази по сопственом прохтеву а свакако не у ђачке сврхе.

Шефу државе замерку је упутио и Хари Рид, вођа сенатске већине чији је члан, до победе на изборима за шефа државе, био и Обама. Изразио је, додуше, солидарност с лидеровим потезима за обуздавање менаџерских трошкарења на рачун пореских обвезника, али га је и подсетио да то не треба да иде на уштрб Лас Вегаса „који је најбоље место у САД за окупљања са одговарајућом наменом”.

Осећајући, већ по природи функције, потребу и да обједини нагло разбијене редове у срединама којима припада, Рид је напоменуо да је у изборној кампањи Обама често навраћао у Неваду и да ће јој ускоро опет доћи.

Била би то мисија, чини се, и за оспоравање актуелне констатације локалне телевизије КТНВ да председник „не стиче пријатеље” у Лас Вегасу, и то баш у време кад агитује за што ширу подршку свом стабилизационом плану.

Иако у том препуцавању није поменуто, коцкање се „осећало у ваздуху”. Оно као такво није, међутим, било повод за неспоразуме. И Обама је, по сопственим и исказима сведока, волео да одигра понеку партију покера.

Улог је бивао скроман, кажу, а он је играо без упуштања у превелике ризике, посвећујући се више, како је рекао, склапању и учвршћивању познанстава, као и веза с политичким неистомишљеницима. Поједини посматрачи су његову испољену хладнокрвност па и ноншалантност у тешким тренуцима изборне кампање, у којој је стартовао као аутсајдер, делимично приписивали увежбаности у игри где уверљивији имиџ и постојанији живци често превагну над јачим картама.

Сан и кошмар

Коцка, чији је овдашњи епицентар Лас Вегас, део је и класичног „америчког сна” и модерног кошмара, тврде познаваоци. Мами могућношћу за брзо појединачно богаћење док већини такмаца приређује сиромашење, како се испоставило и у садашњој кризи Волстрита, чији су се „велики играчи” понели као недовољно припремљени или коцкари без личног ризика. „У булу” су (пошто су се унапред опскрбили уносним гаранцијама) увалили све, осим себе: своје компаније, целу нацију па и светско тржиште новца и радне снаге.

Суочен са искушењима каквих није било од Велике депресије пре седам-осам деценија, Обама је у више наврата казао како нема прекретнички „чаробни штапић”. Том стварчицом је, међутим, добро баратао млади Дејвид Шимши, али му није помогло. Изгубио је посао мађионичара у једном од казина Лас Вегаса, који је у кризи прибегао отпуштању као најједноставнијој мери.

Ако нема места ни за мајсторе „абракадабре”, шта онда да очекују масе којима су илузионистичке тачке „докази да постоје чуда”? Ни Лас Вегас не зна одговор на то питање.

Протестује једино против примисли да спада међу узрочнике раширених порока, јер је израстао из само једног њиховог мањег и то легализованог дела. А из кога држава убира баснословне приходе за буџет, одакле сада шаље помоћ пострадалима у многим коцкањима, која се тако не зову.

Момчило Пантелић