Las Vegas ljut na Obamu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, februara – Alal mu vera, dobro ih je potkrpio, pa neka se sada češkaju po glavi, oduševljen je prijatelj, podržavalac kritike novog šefa Bele kuće Baraka Obame na račun luksuziranja direktora kompanija koje su od države dobile milijarde dolara da ne bi propale. Slično reaguje i većina Amerikanaca. Ne i Las Vegas.

„Kockarska prestonica” se ne protivi predsednikovim antikriznim merama, ali smatra da ju je jednom opaskom destabilizovao. Pogođena je, ističu njeni političari i mediji, Obaminom porukom da lideri firmi, spalih na „budžetske jasle” – „ne treba da idu u Las Vegas, o trošku poreskih obveznika”. Takvim komentarom Vi ste nam naneli štetu, prebacio mu je u pismu gradonačelnik Oskar Gudman, zatraživši potom u televizijskom intervjuu da se predsednik izvini.

Neočekivana nota

Zadali ste udarac celoj kongresnoj industriji, a posebno našem gradu, dodaje se u toj, reklo bi se neočekivanoj protestnoj noti. Gudman smatra, naime, da je Obama pominjanjem Las Vegasa u negativnom kontekstu odvratio mnoge od posete gradu zavisnom od turizma – oblasti u kojoj se pročuo po kockarnicama, ali i kao konferencijski centar.

„Dva giganta s njujorškog Volstrita već su mu, posle predsednikove prozivke, otkazali skupove. Nismo zaslužili da ispaštamo zbog tuđih mana”, kažu građani, koji slute da će i druga važna klijentela odustati od predviđenih aranžmana, što će im dodatno skresati prihode ionako umanjene privrednom recesijom. Već je, preciziraju, prošle godine broj gostiju opao za 4,4 odsto a u decembru za čitavih 11 procenata, pa nam samo fali da im se „odozgo” sugeriše da su dolasci ovamo protivni državnim interesima…

Obama se verovatno čudi šta ga je „snašlo iz čista mira”. Hteo je jedino da izrazi nezadovoljstvo nacije elitnim privilegijama i razmetanjima mimo opštih muka, a dočekala ga je „paljba” iz lokalnog „ćoška”.

U Nevadi, gde je Las Vegas najveći grad, uzrujali su se i savezni funkcioneri Demokratske partije, kojoj pripadaju i Obama i Gudman. Najopsežnija je bila kongresmenka Šeli Berkli. Turizam je, saopštila je, jedna od najvažnijih američkih privrednih grana i ne treba je sasecati jer od nje žive milioni ljudi.

„Bez obzira na to da li se radi o učeničkim ekskurzijama do vašingtonske Bele kuće ili do skupova u salama Las Vegasa”, poručila je, uz ostalo, praveći posredno poređenje između poseta predsedničkoj rezidenciji i zdanjima u koja se zalazi po sopstvenom prohtevu a svakako ne u đačke svrhe.

Šefu države zamerku je uputio i Hari Rid, vođa senatske većine čiji je član, do pobede na izborima za šefa države, bio i Obama. Izrazio je, doduše, solidarnost s liderovim potezima za obuzdavanje menadžerskih troškarenja na račun poreskih obveznika, ali ga je i podsetio da to ne treba da ide na uštrb Las Vegasa „koji je najbolje mesto u SAD za okupljanja sa odgovarajućom namenom”.

Osećajući, već po prirodi funkcije, potrebu i da objedini naglo razbijene redove u sredinama kojima pripada, Rid je napomenuo da je u izbornoj kampanji Obama često navraćao u Nevadu i da će joj uskoro opet doći.

Bila bi to misija, čini se, i za osporavanje aktuelne konstatacije lokalne televizije KTNV da predsednik „ne stiče prijatelje” u Las Vegasu, i to baš u vreme kad agituje za što širu podršku svom stabilizacionom planu.

Iako u tom prepucavanju nije pomenuto, kockanje se „osećalo u vazduhu”. Ono kao takvo nije, međutim, bilo povod za nesporazume. I Obama je, po sopstvenim i iskazima svedoka, voleo da odigra poneku partiju pokera.

Ulog je bivao skroman, kažu, a on je igrao bez upuštanja u prevelike rizike, posvećujući se više, kako je rekao, sklapanju i učvršćivanju poznanstava, kao i veza s političkim neistomišljenicima. Pojedini posmatrači su njegovu ispoljenu hladnokrvnost pa i nonšalantnost u teškim trenucima izborne kampanje, u kojoj je startovao kao autsajder, delimično pripisivali uvežbanosti u igri gde uverljiviji imidž i postojaniji živci često prevagnu nad jačim kartama.

San i košmar

Kocka, čiji je ovdašnji epicentar Las Vegas, deo je i klasičnog „američkog sna” i modernog košmara, tvrde poznavaoci. Mami mogućnošću za brzo pojedinačno bogaćenje dok većini takmaca priređuje siromašenje, kako se ispostavilo i u sadašnjoj krizi Volstrita, čiji su se „veliki igrači” poneli kao nedovoljno pripremljeni ili kockari bez ličnog rizika. „U bulu” su (pošto su se unapred opskrbili unosnim garancijama) uvalili sve, osim sebe: svoje kompanije, celu naciju pa i svetsko tržište novca i radne snage.

Suočen sa iskušenjima kakvih nije bilo od Velike depresije pre sedam-osam decenija, Obama je u više navrata kazao kako nema prekretnički „čarobni štapić”. Tom stvarčicom je, međutim, dobro baratao mladi Dejvid Šimši, ali mu nije pomoglo. Izgubio je posao mađioničara u jednom od kazina Las Vegasa, koji je u krizi pribegao otpuštanju kao najjednostavnijoj meri.

Ako nema mesta ni za majstore „abrakadabre”, šta onda da očekuju mase kojima su iluzionističke tačke „dokazi da postoje čuda”? Ni Las Vegas ne zna odgovor na to pitanje.

Protestuje jedino protiv primisli da spada među uzročnike raširenih poroka, jer je izrastao iz samo jednog njihovog manjeg i to legalizovanog dela. A iz koga država ubira basnoslovne prihode za budžet, odakle sada šalje pomoć postradalima u mnogim kockanjima, koja se tako ne zovu.

Momčilo Pantelić