Протести широм света поводом Првог маја
Градови широм Европе организовали су данас протесте и штрајкове у оквиру манифестација поводом Међународног дана рада, 1. маја, уз учешће хиљада радника и чланова синдиката.
У Француској су демонстрације одржане у неколико градова, укључујући Бордо, Париз, Ницу, Лил, Лион и Марсеј, а према информацијама БФМ ТВ, на протестима су учествовали и бројни синдикати.
Према извештајима, четири особе су ухапшене у Лиону током марша на којем је било више од 6.500 учесника.
Неколико десетина припадника „црног блокаˮ бацало је ватромет на полицију, која је одговорила сузавцем.
У Марсеју је 3.400 људи учествовало у протестима без инцидената, док је у Нанту, где је било 4.000 демонстраната, дошло до напетости када су маскирани појединци бацали пројекте и ватромет на полицију.
У Белгији је око 30 делегата синдиката протестовало испред продавнице Хема у Бриселу због њеног отварања на 1. мај, тврдећи да предузеће не поштује белгијске радне законе, док је истовремено у центру града био одржан скуп којем је присуствовало више хиљада грађана.
У Италији су синдикати организовали протесте у Венецији, Торину и Напуљу, према извештајима агенције Анса.
У Торину је група демонстраната скренула са главног марша и сукобила се са полицијом, користећи палице, спрејеве и бацајући боце.
Полиција је одговорила воденим топовима и сузавцем.
У Шпанији су највећи синдикати УГТ и CCOO организовали марш у Малаги, тражећи приступачне стамбене услове, повећање плата и заштиту демократије и јавних услуга, известио је РТВЕ.
У Немачкој је више од 366.000 људи учествовало у 413 догађаја широм земље, а синдикати су протестовали под слоганом: „Наши послови пре ваших профитаˮ, пренео је Велт.
У Грчкој су протести одржани у више градова, укључујући Атину, где су демонстранти истакли инфлацију, стамбену кризу и потребу за вишим платама кроз секторске уговоре, преноси ЕРТ.
Захтеви за већим платама и радничким правима
Радници и синдикати широм света обележили су данас Међународни дан рада, 1. мај, организовањем протеста и демонстрација, тражећи веће зараде и пензије, смањење неједнакости и заштиту радничких права.
У Сједињеним Америчким Државама, где први мај није савезни празник, одржано је више од 3.500 догађаја широм земље под слоганом „радници пре милијардераˮ.
Кључни организатори протеста су, како пише „Гардијан, синдикати, студентске групе и заједнице које траже веће плате и бољу социјалну заштиту.
„Треба да се фокусирамо на раднике, а не на милијардереˮ, изјавила је председница америчке Националне едукативне асоцијације (НЕА) Бејки Прингл.
Више од 500 синдиката, студентских група и заједница позвало је на штрајкове и протесте.
Група „Санрајз Мувментˮ, која се бори за такозвани „Зелени Њу дилˮ, изјавила је да ће више од 100.000 студената изостати са наставе како би учествовали у протестима, наводи амерички НПР.
У Северној Каролини, због планираних изостанака особља, затворено је око 20 јавних школа, док су наставници, возачи аутобуса и друге школске раднике планирали протесте у главном граду, Ралију, како би извршили притисак на законодавце за већа улагања у образовање.
Такође, планиране су и економске „блокадеˮ широм САД, са захтевима „нема школе, нема рада, нема куповинеˮ.
Активисти позивају на веће порезе за богате и прекид примене оштрих имиграционих политика америчког председника Доналда Трампа.
У Манили, главном граду Филипина, велики број демонстраната марширао је са захтевима за већим платама и нижим порезима, док су поједини протестовали и против улоге Сједињених Америчких Држава у рату у Ирану.
Неки од демонстраната су носили транспаренте са порукама као што су „нема трупа, нема база, нема ратних вежби, одупиримо се ратовима под вођством САДˮ, јавља АП.
У Индонезији, председник Прабово Субианто придружио се протесту у Џакарти, где је поздравио десетине хиљада људи у условима присутности јаке полицијске и војне силе.
Радници су, преноси Ал Џазира, од владе захтевали јачу заштиту због раста цена и проблема у снабдевању индустрије сировинама.
У Јужној Америци, највећи протести одржани су у Чилеу, Боливији и Венецуели.
У Аргентини су радници протестовали против недавне реформе закона о раду аргентинског председника Хавијера Милеја.
Генерална конфедерација рада (ЦГТ), највећи синдикат у Аргентини, марширала је према владином седишту у Буенос Ајресу, како би се „одбранио пристојан радˮ против Милејевих измена у радном законодавству које су, од 1974. године, пружале значајну заштиту радницима, али су такође повећавале трошкове пословања, што је смањило стране инвестиције.
„Желимо да кажемо овај влади да је доста! Наше стрпљење је истеклоˮ, поручио је лидер ЦГТ Октавио Аргуело окупљеним радницима, преноси Танјуг.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


