Зеленски је разочаран Трампом

КИЈЕВ – Украјински председник Володимир Зеленски почео је да мења приступ према Сједињеним Америчким Државама, након што су у Кијеву све израженија разочарања због ограничене спремности администрације Доналда Трампа да се активније укључи у решавање сукоба са Русијом.

Према писању западних медија, украјинске власти све опрезније процењују изгледе за америчку подршку и све више разматрају сценарије у којима Вашингтон не би имао директну улогу у преговорима. Као једна од могућих платформи за наредну рунду разговора са Москвом помиње се Турска, која је и раније фигурирала као место дипломатских контаката.

Промена расположења видљива је и у украјинској јавности. Према истраживању Кијевског међународног института за социологију, само 40 одсто испитаника верује да ће САД пружити Украјини неопходну подршку, што је за 17 процентних поена мање него у јануару. Још је израженији пад поверења у будуће америчке безбедносне гаранције – са 39 на 27 одсто.

Како наводи „Политико”, украјинско питање је у Вашингтону потиснуто у други план због ескалације око Ирана. Америчка администрација је, према тим наводима, тренутно знатно више усмерена на блискоисточни правац, док се украјинска криза све ређе налази у средишту разговора.

У таквим околностима Зеленски је јавно критиковао потпредседника САД Џеј Ди Венса, након његове изјаве да је поносан што је америчка подршка Кијеву ограничена и што је терет помоћи пребачен на Европљане. Украјински председник је оценио да такав став, у суштини, користи Москви.

„Ако је Џеј Ди Венс поносан што нам не помаже, онда помаже Русима. Нисам сигуран да то Сједињене Државе чини јачим”, рекао је Зеленски за „Њузмакс”, додајући да ће Русија, по његовом мишљењу, „увек бити непријатељ Сједињених Држава”.

Истовремено, Зеленски је најавио и велику војну реформу, наводећи као приоритете повећање плата у војсци и делимичну демобилизацију кроз јачање уговорне компоненте оружаних снага. Тај потез тумачи се као покушај Кијева да смањи зависност од спољних одлука и прилагоди војни систем дуготрајном сукобу.

Амерички председник Доналд Трамп, са друге стране, тврди да Вашингтон и даље има улогу у тражењу решења, али више не наступа са ранијим оптимизмом. Он је раније обећавао брзо окончање рата, док сада признаје да ће проналажење формуле за мир бити тежак задатак.

„Мислим да ћемо успети да ово питање доведемо до краја, али неће бити лако”, поручио је Трамп, истичући да би украјински сукоб могао бити следећи у низу ратова за које тврди да их је његова администрација помогла да буду окончани.

Недостатак напретка у преговорима већ је утицао и на дипломатску динамику. Према писању „Кијев индипендента”, специјални изасланици америчког председника Стив Виткоф и Џаред Кушнер одложили су посету Кијеву, која је требало да буде један од корака ка наставку преговарачког процеса. Као разлози се наводе спор напредак разговора, логистичке тешкоће и преусмеравање америчке пажње на Иран.

Москва, међутим, поручује да је трајно решење могуће само ако се уваже руски интереси. Амбасадор руског Министарства спољних послова Андреј Белоусов изјавио је да пут ка решењу подразумева да земље НАТО-а одустану од намере да нанесу „стратешки пораз Русији” и угрозе њене основне интересе.

Сличну поруку раније је изнео и портпарол Кремља Дмитриј Песков, који је оценио да свака рунда преговора може бити корак ка решењу, али само ако води ка формули која ће узети у обзир позицију Москве.

Европски партнери, према оцени појединих аналитичара, још немају јасну стратегију. Бивши начелник кабинета немачког Министарства одбране Нико Ланге оценио је да покушаји Кијева да се прилагоди Трамповим правилима нису донели резултат.

„Морамо признати да ти покушаји да се удовољи Трампу, да се учини све како се он не би увредио и да се игра по његовим правилима у преговорима, нису дали никакве резултате и не очекује се да ће их дати”, рекао је Ланге.

Са руске стране, пак, не искључује се наставак трилатералног формата са учешћем САД. Алексеј Чепа, заменик председника Одбора Државне думе за међународне послове, оценио је да би повратак таквим разговорима могао да се догоди у наредним месецима, па чак и пре лета.

„Увек смо били спремни за преговоре – и пре почетка сукоба, и одмах након што је почео 2022. године. То смо сваки пут говорили, али и деловали у складу са тим”, навео је Чепа.

У Кијеву се, међутим, све више назире уверење да ће Украјина морати да формулише сопствени приступ безбедности и преговорима, без претпоставке да ће Вашингтон остати кључни гарант њених позиција. Управо та промена, како оцењују посматрачи, могла би да означи нову фазу украјинске стратегије у сукобу са Русијом.