Zelenski je razočaran Trampom

KIJEV – Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski počeo je da menja pristup prema Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što su u Kijevu sve izraženija razočaranja zbog ograničene spremnosti administracije Donalda Trampa da se aktivnije uključi u rešavanje sukoba sa Rusijom.

Prema pisanju zapadnih medija, ukrajinske vlasti sve opreznije procenjuju izglede za američku podršku i sve više razmatraju scenarije u kojima Vašington ne bi imao direktnu ulogu u pregovorima. Kao jedna od mogućih platformi za narednu rundu razgovora sa Moskvom pominje se Turska, koja je i ranije figurirala kao mesto diplomatskih kontakata.

Promena raspoloženja vidljiva je i u ukrajinskoj javnosti. Prema istraživanju Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, samo 40 odsto ispitanika veruje da će SAD pružiti Ukrajini neophodnu podršku, što je za 17 procentnih poena manje nego u januaru. Još je izraženiji pad poverenja u buduće američke bezbednosne garancije – sa 39 na 27 odsto.

Kako navodi „Politiko”, ukrajinsko pitanje je u Vašingtonu potisnuto u drugi plan zbog eskalacije oko Irana. Američka administracija je, prema tim navodima, trenutno znatno više usmerena na bliskoistočni pravac, dok se ukrajinska kriza sve ređe nalazi u središtu razgovora.

U takvim okolnostima Zelenski je javno kritikovao potpredsednika SAD Džej Di Vensa, nakon njegove izjave da je ponosan što je američka podrška Kijevu ograničena i što je teret pomoći prebačen na Evropljane. Ukrajinski predsednik je ocenio da takav stav, u suštini, koristi Moskvi.

„Ako je Džej Di Vens ponosan što nam ne pomaže, onda pomaže Rusima. Nisam siguran da to Sjedinjene Države čini jačim”, rekao je Zelenski za „Njuzmaks”, dodajući da će Rusija, po njegovom mišljenju, „uvek biti neprijatelj Sjedinjenih Država”.

Istovremeno, Zelenski je najavio i veliku vojnu reformu, navodeći kao prioritete povećanje plata u vojsci i delimičnu demobilizaciju kroz jačanje ugovorne komponente oružanih snaga. Taj potez tumači se kao pokušaj Kijeva da smanji zavisnost od spoljnih odluka i prilagodi vojni sistem dugotrajnom sukobu.

Američki predsednik Donald Tramp, sa druge strane, tvrdi da Vašington i dalje ima ulogu u traženju rešenja, ali više ne nastupa sa ranijim optimizmom. On je ranije obećavao brzo okončanje rata, dok sada priznaje da će pronalaženje formule za mir biti težak zadatak.

„Mislim da ćemo uspeti da ovo pitanje dovedemo do kraja, ali neće biti lako”, poručio je Tramp, ističući da bi ukrajinski sukob mogao biti sledeći u nizu ratova za koje tvrdi da ih je njegova administracija pomogla da budu okončani.

Nedostatak napretka u pregovorima već je uticao i na diplomatsku dinamiku. Prema pisanju „Kijev indipendenta”, specijalni izaslanici američkog predsednika Stiv Vitkof i Džared Kušner odložili su posetu Kijevu, koja je trebalo da bude jedan od koraka ka nastavku pregovaračkog procesa. Kao razlozi se navode spor napredak razgovora, logističke teškoće i preusmeravanje američke pažnje na Iran.

Moskva, međutim, poručuje da je trajno rešenje moguće samo ako se uvaže ruski interesi. Ambasador ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Belousov izjavio je da put ka rešenju podrazumeva da zemlje NATO-a odustanu od namere da nanesu „strateški poraz Rusiji” i ugroze njene osnovne interese.

Sličnu poruku ranije je izneo i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je ocenio da svaka runda pregovora može biti korak ka rešenju, ali samo ako vodi ka formuli koja će uzeti u obzir poziciju Moskve.

Evropski partneri, prema oceni pojedinih analitičara, još nemaju jasnu strategiju. Bivši načelnik kabineta nemačkog Ministarstva odbrane Niko Lange ocenio je da pokušaji Kijeva da se prilagodi Trampovim pravilima nisu doneli rezultat.

„Moramo priznati da ti pokušaji da se udovolji Trampu, da se učini sve kako se on ne bi uvredio i da se igra po njegovim pravilima u pregovorima, nisu dali nikakve rezultate i ne očekuje se da će ih dati”, rekao je Lange.

Sa ruske strane, pak, ne isključuje se nastavak trilateralnog formata sa učešćem SAD. Aleksej Čepa, zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne poslove, ocenio je da bi povratak takvim razgovorima mogao da se dogodi u narednim mesecima, pa čak i pre leta.

„Uvek smo bili spremni za pregovore – i pre početka sukoba, i odmah nakon što je počeo 2022. godine. To smo svaki put govorili, ali i delovali u skladu sa tim”, naveo je Čepa.

U Kijevu se, međutim, sve više nazire uverenje da će Ukrajina morati da formuliše sopstveni pristup bezbednosti i pregovorima, bez pretpostavke da će Vašington ostati ključni garant njenih pozicija. Upravo ta promena, kako ocenjuju posmatrači, mogla bi da označi novu fazu ukrajinske strategije u sukobu sa Rusijom.