Вијагра за политичку моћ

Од нашег дописника

Вашингтон, фебруара – Ствари су се промениле, каже један времешни грађанин огромног Сјудад Мексика, а глава му је чак и кроз проређену белу косу претворена у црвену булку. Детаљи „промене” могу се само наслутити. Однедавно Анхел Посада Сандовал (74) у оквиру програма за помоћ старијим грађанима Сјудад Мексика добија редовно „социјалну помоћ”. Она се састоји у испоруци бесплатних пилула вијагре. Судећи по боји Сандоваловог лица, по дечачком осмеху на лицу, социјала је овога пута погодила у најзначајнију тачку мексичког мачо имиџа. И променила му живот.  

У јулу следе делимични парламентарни избори, а градоначелнику Сјудад Мексика Марселу Ебрарду није много тога на располагању да мотивише бираче. Мегаполис је загушен у саобраћају и смогу, криминал, убиства, крађе, киднаповања…Тортиље су све скупље, јер кукуруз одлази на биогориво, али романтични маријачи и даље певају своје љубавне серенаде: Ајајајаааај…бела голубица (палома бланка) слетела је и на прозор седамдесетогодишњака.

Много тога у поправљању духа града може се урадити и за мале паре: недавно је убачен песак око јавних базена, па су посађене и неколике палме, тако да су купалишта замирисала на Карибе. Недељом се у главним авенијама обуставља аутомобилски саобраћај и претвара у бициклистички рај. Раднимданом на најпрометнијим линијама уведени су „полно чисти” аутобуси. У градском превозу „само за жене”, оне улазе без страха да ће у гужви бити штипкане и пипкане…

За овај заљубљени викенд, за Дан светог Валентина наравно, слави се у масовно у земљи сомбрера, градска влада организује такмичење у француским пољупцима. Песма „Бесаме мучо”, што би у преводу значило „Љуби ме много”, недавно је постала туристички слоган мексичке престонице.

Градоначелник Ебрард, левичар по опредељењу, председаваће жирију који ће оценити квалитет и дужину пољубаца. Пружиће, на радост својих суграђана, и лични пример. Кад у загрљај стегне своју супругу, некадашњу популарну глумицу из мексичких ТВ романа, многи ће се одлучити да упркос свим недаћама гласају за „црвеније”.

Ебрард рачуна да би његови снови, да као представник Партије демократске револуције постане чак и председник 2012, могли и да се остваре, уз малу инјекцију романтике у суморној свакодневици. На крају, свака револуција заснива се на слободи и маштаријама. У свом либералном заносу Ебрард је изгурао пројекат за легализацију побачаја, бори се за права геј заједница, али истовремено истерује препродавце са улица, дивље таксисте из саобраћаја, намерава да продужи метро и аутобуске линије…Ништа од тога није изазвало толику полемику, као идеја да се „људима у златном добу” поврати осмех. „Свако има право на срећу”, каже градоначелник(49), као да понавља ехо из уставног опредељења богатог северног суседа. Сиромашнији слојеви у годинама одавно су изгубили право на социјално здравствено осигурање, па Ебрард с правом констатује да „друштво које не мари за своје старе губи понос и достојанство”.

За сада нема много Мексиканаца који су спремни да са штапом крену у диспанзер по бесплатну „пилулу среће”. За оне који дођу организују се и други прегледи: анализа крви, ниво шећера, мери притисак…Хипертензија, дебљина и депресија су болести које су попримиле епидемијске размере.

Ебрардови противници из партије на власти љутито протестују против његове „политике за поспешивање потенције”:„Зашто бисмо охрабривали старе да воде сексуални живот, пита се педесетдеветогодишњи политичар из партије на власти Фидел Ерера. Постоје природа и Бог. Не играјте се Богом.”

Али „незнабошци” га не слушају, убеђени да ће година кризе, уз помоћ свемоћних пилула, допринети да левица попут „Брзог Гонзалеса” нарасте до највишег места на власти у Мексику. 

Зорана Шуваковић