Vijagra za političku moć

Od našeg dopisnika

Vašington, februara – Stvari su se promenile, kaže jedan vremešni građanin ogromnog Sjudad Meksika, a glava mu je čak i kroz proređenu belu kosu pretvorena u crvenu bulku. Detalji „promene” mogu se samo naslutiti. Odnedavno Anhel Posada Sandoval (74) u okviru programa za pomoć starijim građanima Sjudad Meksika dobija redovno „socijalnu pomoć”. Ona se sastoji u isporuci besplatnih pilula vijagre. Sudeći po boji Sandovalovog lica, po dečačkom osmehu na licu, socijala je ovoga puta pogodila u najznačajniju tačku meksičkog mačo imidža. I promenila mu život.  

U julu slede delimični parlamentarni izbori, a gradonačelniku Sjudad Meksika Marselu Ebrardu nije mnogo toga na raspolaganju da motiviše birače. Megapolis je zagušen u saobraćaju i smogu, kriminal, ubistva, krađe, kidnapovanja…Tortilje su sve skuplje, jer kukuruz odlazi na biogorivo, ali romantični marijači i dalje pevaju svoje ljubavne serenade: Ajajajaaaaj…bela golubica (paloma blanka) sletela je i na prozor sedamdesetogodišnjaka.

Mnogo toga u popravljanju duha grada može se uraditi i za male pare: nedavno je ubačen pesak oko javnih bazena, pa su posađene i nekolike palme, tako da su kupališta zamirisala na Karibe. Nedeljom se u glavnim avenijama obustavlja automobilski saobraćaj i pretvara u biciklistički raj. Radnimdanom na najprometnijim linijama uvedeni su „polno čisti” autobusi. U gradskom prevozu „samo za žene”, one ulaze bez straha da će u gužvi biti štipkane i pipkane…

Za ovaj zaljubljeni vikend, za Dan svetog Valentina naravno, slavi se u masovno u zemlji sombrera, gradska vlada organizuje takmičenje u francuskim poljupcima. Pesma „Besame mučo”, što bi u prevodu značilo „Ljubi me mnogo”, nedavno je postala turistički slogan meksičke prestonice.

Gradonačelnik Ebrard, levičar po opredeljenju, predsedavaće žiriju koji će oceniti kvalitet i dužinu poljubaca. Pružiće, na radost svojih sugrađana, i lični primer. Kad u zagrljaj stegne svoju suprugu, nekadašnju popularnu glumicu iz meksičkih TV romana, mnogi će se odlučiti da uprkos svim nedaćama glasaju za „crvenije”.

Ebrard računa da bi njegovi snovi, da kao predstavnik Partije demokratske revolucije postane čak i predsednik 2012, mogli i da se ostvare, uz malu injekciju romantike u sumornoj svakodnevici. Na kraju, svaka revolucija zasniva se na slobodi i maštarijama. U svom liberalnom zanosu Ebrard je izgurao projekat za legalizaciju pobačaja, bori se za prava gej zajednica, ali istovremeno isteruje preprodavce sa ulica, divlje taksiste iz saobraćaja, namerava da produži metro i autobuske linije…Ništa od toga nije izazvalo toliku polemiku, kao ideja da se „ljudima u zlatnom dobu” povrati osmeh. „Svako ima pravo na sreću”, kaže gradonačelnik(49), kao da ponavlja eho iz ustavnog opredeljenja bogatog severnog suseda. Siromašniji slojevi u godinama odavno su izgubili pravo na socijalno zdravstveno osiguranje, pa Ebrard s pravom konstatuje da „društvo koje ne mari za svoje stare gubi ponos i dostojanstvo”.

Za sada nema mnogo Meksikanaca koji su spremni da sa štapom krenu u dispanzer po besplatnu „pilulu sreće”. Za one koji dođu organizuju se i drugi pregledi: analiza krvi, nivo šećera, meri pritisak…Hipertenzija, debljina i depresija su bolesti koje su poprimile epidemijske razmere.

Ebrardovi protivnici iz partije na vlasti ljutito protestuju protiv njegove „politike za pospešivanje potencije”:„Zašto bismo ohrabrivali stare da vode seksualni život, pita se pedesetdevetogodišnji političar iz partije na vlasti Fidel Erera. Postoje priroda i Bog. Ne igrajte se Bogom.”

Ali „neznabošci” ga ne slušaju, ubeđeni da će godina krize, uz pomoć svemoćnih pilula, doprineti da levica poput „Brzog Gonzalesa” naraste do najvišeg mesta na vlasti u Meksiku. 

Zorana Šuvaković