Да ли ће на фронту уместо војника бити роботи

Рат се изменио у основи. Фебруар 2022. био је један рат, јесен 2022. други рат, 2023 – трећи рат, 2024 – нешто сасвим ново. Све се толико брзо мења. Момци с којима сам разговарао казали су ми да ако ниси на фронту био, рецимо, шест месеци, већ заостајеш за текућим приликама. Сваких пола године ствари се мењају из корена. Све светске армије мораће да се трансформишу. Овако је у јуну прошле године у интервјуу за наш лист причао Јуриј Подољака, један од водећих војних аналитичара и блогера у Русији.

На маргинама конференције о Африци, где смо заједно били панелисти, Подољака је изнео процену да ће у 2026. ФПВ дронови пребацити домет од 50 километара. Када смо у лето 2023. имали прилику да први пут сретнемо руске оператере ФВП дронова, ова стварчица, конструисана првобитно да буде више играчка него машина за убијање, летела је до четири километра. Дакле, из свог рова оператер дрона могао је да у ров противника убаци бомбу, гранату, експлозив, или евентуално погоди неку позицију, односно борбено средство у непосредној близини.

У октобру следеће године, док смо боравили у Курској области, ФПВ дронови летели су до 12 километара, а свега месец касније у Селидову и више од 15 километара. Данас је тзв. кил зона на фронту, односно појас у којем није безбедно груписати чак ни мањи број људи и технике, већ преко 30 километара, што само говори да је Јуриј Подољака био праву. Украјински извори тврде да је с њихове стране „кил зона” чак и до 50 километара.

Није дуго требало инжењерима на обе стране, руској и украјинској, да дроновима играчкама додају две антене, једну за одржавање правца, а другу за везу с камером, да појачају снагу батерије и тако створе убојно средство које ће из темеља срушити све војне доктрине и у историју послати тенкове и оклопне транспортере. Има оних који сматрају да судбина тенкова може задесити и борбене хеликоптере. Оклопном техником више не можете ни да се примакнете, а камоли пробијете линије противника. Поједини војни експерти сматрају да ће основне задатке борбених хеликоптера ускоро моћи да испуне и дронови, уз знатно ниже трошкове и ризик за висококвалификовано људство.

Да ово нису процене без основа показало је обарање украјинског борбеног авиона Су-27, 8. децембра прошле године. За његовог пилота потпуковника Јевгенија Иванова, пилота 39. бригаде тактичке авијације базиране на аеродрому „Озерноје” у Житомирској области, из украјинске војске је написано да је „погинуо у боју”. Претпоставља се да је авион оборен старом совјетском навођеном ракетом Р-60. Неколико дана пре обарања авиона украјински извори приказали су остатке дрона „герањ-2”, на који је била прикачена ракета ваздух–ваздух Р-60. Руси су почели да ове већ у ваздушном боју превазиђене ракете каче на по неколико дронова „герањ-2” у роју, који траже крупне циљеве у ваздуху.

Сличном ракетом Украјинци су са воденог дрона у мају прошле године оборили руски ловац Су-30 у близини луке Новоросијск. Без обзира на то што су на самом почетку примене водених дронова заробили практично неоштећен украјински „си бејби”, Руси нису успели да их масовније примене у овом рату. У августу прошле године пошло им је за руком да на ушћу Дунава воденим дроновима потопе извиђачки средњи брод „Симферопољ” украјинске ратне морнарице. Крајем прошле и почетком ове године украјински водени дронови погодили су и потопили више руских нафтних и гасних танкера, а у Азовском мору и један танкер који је превозио жито. Сходно споразуму с владом у Триполију, Украјинци су у либијском граду Завији изградили базу водених дронова и одатле циљају руске танкере по Средоземљу.

Чешће него икада раније, бомбардовању је данас изложен Луганск, престоница другог региона који се 2014. побунио након мајданског преврата. У фебруару 2022. због конфигурације терена украјинске снаге одбачене су на више од 100 километара па је Луганск био безбедан чак и од „хајмарса”. Ипак, у другој половини априла, украјински дронови су погодили најмање 30 објеката, углавном цивилне инфраструктуре. По Луганску нису ударали само софистицирани дронови камиказе, већ и обични ФПВ дронови. Да ли то значи да су Украјинци успели да им повећају домет на више од 100 километара? По свој прилици не, већ су вероватно развили велики дрон-носач, „матицу” која на одређеној дистанци ослобађа рој ФПВ дронова. „Матица” лети на већој висини па га са земље не можете видети средствима оптичког осматрања, а опет је довољно мали да га не региструју савремени радари.

Масовна употреба дронова навела је обе стране да раде на средствима противдејства. У почетку су уређаји за противелектронско ометање били најефикаснија средства за супротстављање дроновима. Ипак, масовнијом применом дронова с оптичким каблом отпорних на противелектронску борбу, развијени су дронови пресретачи, који могу у лету да погоде противнички дрон, или чак да га избацивањем мреже „улове” попут лептира. Колико су дронови с оптичким каблом незгодни, упркос нешто краћем домету и ограниченим маневарским способностима, показују и тренутни проблеми израелске војске у јужном Либану. Управо овим дроновима Хезболах је погодио десетине тенкова и остале оклопне технике, а израелску команду приморао да услед губитака повуче и неколико ударних бригада. 

Поред ваздуха и мора, дронови, односно роботизоване платформе, почеле су да се користе и на копну. Председник Украјине Володимир Зеленски недавно је изјавио да су њихови роботи први пут заузели пет километара удаљен руски положај, а његов пропагандиста из Оружаних снага Украјине Никита Зинкевич прецизирао је да се то десило у Харковској области. Зинкевич је додао да „пешадијци могу и треба да буду избачени из директне ватре”, те да је циљ украјинске војске да „у 2026. години до 30 одсто људства замени техником, у најтежим деловима фронта”.

Ове речи, замене пешадије роботима, пре треба прихватити као пропагандне пароле типичне за режим у Кијеву. Обе стране од 2022. масовно користе роботизоване платформе за деминирање, али и минирање терена, снабдевање војске на првој линији и извлачење рањеника. Као и ФПВ дронови, платформе су развијене на основу играчака. Када смо почетком јуна 2022. боравили у Северодоњецку, за који су вођене активне борбе, код бораца чеченског батаљона „Ахмат” приметили смо гомилу кутија дечјих играчака – аутомобила на даљинско управљање, за које су нам рекли да планирају да их напуне експлозивом и пошаљу у здања градске индустријске зоне, у којој су украјински браниоци града формирали чврста упоришта.

Роботизоване платформе тешко да ће икада постати средство које ће заменити пешадију, али ће моћи да обаве одређена помоћна, за противника незгодна дејства. Међутим, све чешће се води дебата да ли ће ФПВ дронови поново вратити коњицу. Главно јуришно средство у рату Русије и Украјине већ готово две године су багији и мотоцикли, а има оних који сматрају да на теже проходним теренима коњ може имати бољи учинак од мотоцикла.