Da li će na frontu umesto vojnika biti roboti

Rat se izmenio u osnovi. Februar 2022. bio je jedan rat, jesen 2022. drugi rat, 2023 – treći rat, 2024 – nešto sasvim novo. Sve se toliko brzo menja. Momci s kojima sam razgovarao kazali su mi da ako nisi na frontu bio, recimo, šest meseci, već zaostaješ za tekućim prilikama. Svakih pola godine stvari se menjaju iz korena. Sve svetske armije moraće da se transformišu. Ovako je u junu prošle godine u intervjuu za naš list pričao Jurij Podoljaka, jedan od vodećih vojnih analitičara i blogera u Rusiji.

Na marginama konferencije o Africi, gde smo zajedno bili panelisti, Podoljaka je izneo procenu da će u 2026. FPV dronovi prebaciti domet od 50 kilometara. Kada smo u leto 2023. imali priliku da prvi put sretnemo ruske operatere FVP dronova, ova stvarčica, konstruisana prvobitno da bude više igračka nego mašina za ubijanje, letela je do četiri kilometra. Dakle, iz svog rova operater drona mogao je da u rov protivnika ubaci bombu, granatu, eksploziv, ili eventualno pogodi neku poziciju, odnosno borbeno sredstvo u neposrednoj blizini.

U oktobru sledeće godine, dok smo boravili u Kurskoj oblasti, FPV dronovi leteli su do 12 kilometara, a svega mesec kasnije u Selidovu i više od 15 kilometara. Danas je tzv. kil zona na frontu, odnosno pojas u kojem nije bezbedno grupisati čak ni manji broj ljudi i tehnike, već preko 30 kilometara, što samo govori da je Jurij Podoljaka bio pravu. Ukrajinski izvori tvrde da je s njihove strane „kil zona” čak i do 50 kilometara.

Nije dugo trebalo inženjerima na obe strane, ruskoj i ukrajinskoj, da dronovima igračkama dodaju dve antene, jednu za održavanje pravca, a drugu za vezu s kamerom, da pojačaju snagu baterije i tako stvore ubojno sredstvo koje će iz temelja srušiti sve vojne doktrine i u istoriju poslati tenkove i oklopne transportere. Ima onih koji smatraju da sudbina tenkova može zadesiti i borbene helikoptere. Oklopnom tehnikom više ne možete ni da se primaknete, a kamoli probijete linije protivnika. Pojedini vojni eksperti smatraju da će osnovne zadatke borbenih helikoptera uskoro moći da ispune i dronovi, uz znatno niže troškove i rizik za visokokvalifikovano ljudstvo.

Da ovo nisu procene bez osnova pokazalo je obaranje ukrajinskog borbenog aviona Su-27, 8. decembra prošle godine. Za njegovog pilota potpukovnika Jevgenija Ivanova, pilota 39. brigade taktičke avijacije bazirane na aerodromu „Ozernoje” u Žitomirskoj oblasti, iz ukrajinske vojske je napisano da je „poginuo u boju”. Pretpostavlja se da je avion oboren starom sovjetskom navođenom raketom R-60. Nekoliko dana pre obaranja aviona ukrajinski izvori prikazali su ostatke drona „geranj-2”, na koji je bila prikačena raketa vazduh–vazduh R-60. Rusi su počeli da ove već u vazdušnom boju prevaziđene rakete kače na po nekoliko dronova „geranj-2” u roju, koji traže krupne ciljeve u vazduhu.

Sličnom raketom Ukrajinci su sa vodenog drona u maju prošle godine oborili ruski lovac Su-30 u blizini luke Novorosijsk. Bez obzira na to što su na samom početku primene vodenih dronova zarobili praktično neoštećen ukrajinski „si bejbi”, Rusi nisu uspeli da ih masovnije primene u ovom ratu. U avgustu prošle godine pošlo im je za rukom da na ušću Dunava vodenim dronovima potope izviđački srednji brod „Simferopolj” ukrajinske ratne mornarice. Krajem prošle i početkom ove godine ukrajinski vodeni dronovi pogodili su i potopili više ruskih naftnih i gasnih tankera, a u Azovskom moru i jedan tanker koji je prevozio žito. Shodno sporazumu s vladom u Tripoliju, Ukrajinci su u libijskom gradu Zaviji izgradili bazu vodenih dronova i odatle ciljaju ruske tankere po Sredozemlju.

Češće nego ikada ranije, bombardovanju je danas izložen Lugansk, prestonica drugog regiona koji se 2014. pobunio nakon majdanskog prevrata. U februaru 2022. zbog konfiguracije terena ukrajinske snage odbačene su na više od 100 kilometara pa je Lugansk bio bezbedan čak i od „hajmarsa”. Ipak, u drugoj polovini aprila, ukrajinski dronovi su pogodili najmanje 30 objekata, uglavnom civilne infrastrukture. Po Lugansku nisu udarali samo sofisticirani dronovi kamikaze, već i obični FPV dronovi. Da li to znači da su Ukrajinci uspeli da im povećaju domet na više od 100 kilometara? Po svoj prilici ne, već su verovatno razvili veliki dron-nosač, „maticu” koja na određenoj distanci oslobađa roj FPV dronova. „Matica” leti na većoj visini pa ga sa zemlje ne možete videti sredstvima optičkog osmatranja, a opet je dovoljno mali da ga ne registruju savremeni radari.

Masovna upotreba dronova navela je obe strane da rade na sredstvima protivdejstva. U početku su uređaji za protivelektronsko ometanje bili najefikasnija sredstva za suprotstavljanje dronovima. Ipak, masovnijom primenom dronova s optičkim kablom otpornih na protivelektronsku borbu, razvijeni su dronovi presretači, koji mogu u letu da pogode protivnički dron, ili čak da ga izbacivanjem mreže „ulove” poput leptira. Koliko su dronovi s optičkim kablom nezgodni, uprkos nešto kraćem dometu i ograničenim manevarskim sposobnostima, pokazuju i trenutni problemi izraelske vojske u južnom Libanu. Upravo ovim dronovima Hezbolah je pogodio desetine tenkova i ostale oklopne tehnike, a izraelsku komandu primorao da usled gubitaka povuče i nekoliko udarnih brigada. 

Pored vazduha i mora, dronovi, odnosno robotizovane platforme, počele su da se koriste i na kopnu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nedavno je izjavio da su njihovi roboti prvi put zauzeli pet kilometara udaljen ruski položaj, a njegov propagandista iz Oružanih snaga Ukrajine Nikita Zinkevič precizirao je da se to desilo u Harkovskoj oblasti. Zinkevič je dodao da „pešadijci mogu i treba da budu izbačeni iz direktne vatre”, te da je cilj ukrajinske vojske da „u 2026. godini do 30 odsto ljudstva zameni tehnikom, u najtežim delovima fronta”.

Ove reči, zamene pešadije robotima, pre treba prihvatiti kao propagandne parole tipične za režim u Kijevu. Obe strane od 2022. masovno koriste robotizovane platforme za deminiranje, ali i miniranje terena, snabdevanje vojske na prvoj liniji i izvlačenje ranjenika. Kao i FPV dronovi, platforme su razvijene na osnovu igračaka. Kada smo početkom juna 2022. boravili u Severodonjecku, za koji su vođene aktivne borbe, kod boraca čečenskog bataljona „Ahmat” primetili smo gomilu kutija dečjih igračaka – automobila na daljinsko upravljanje, za koje su nam rekli da planiraju da ih napune eksplozivom i pošalju u zdanja gradske industrijske zone, u kojoj su ukrajinski branioci grada formirali čvrsta uporišta.

Robotizovane platforme teško da će ikada postati sredstvo koje će zameniti pešadiju, ali će moći da obave određena pomoćna, za protivnika nezgodna dejstva. Međutim, sve češće se vodi debata da li će FPV dronovi ponovo vratiti konjicu. Glavno jurišno sredstvo u ratu Rusije i Ukrajine već gotovo dve godine su bagiji i motocikli, a ima onih koji smatraju da na teže prohodnim terenima konj može imati bolji učinak od motocikla.