Заједнички проблеми кандидата за ЕУ

Конференција је била прилично корисна за нас, много добрих састанака, званичних и незваничних, на маргинама, урадили смо најбољи посао који смо могли за Србију, а то је увек најважније, овако је председница Скупштине Србије Ана Брнабић сумирала своје учешће на Конференцији председника парламената чланица ЕУ и земаља кандидата, која је јуче, после два дана, завршена у Копенхагену. Као добру ствар навела је и покретање иницијативе о посебној сарадњи између држава кандидата за чланство у ЕУ.

Брнабићева је новинарима пренела запажања са првог састанка иницијативе о посебној врсти сарадње земаља кандидата чланство у Европској унији, који је одржан јуче ујутро. Навела је: „Сви се суочавамо са истим или сличним проблемима. Прво су билатерална питања која се намећу на европском путу земљама кандидатима, а која не би смела да се намећу као билатерална питања. Друго је оно што Европска унија некада намеће као експериментална решења, односно оно што не постоји нигде у ЕУ, а тражи се од земаља кандидата како би се приближиле ЕУ. Наравно, заједно можемо много лакше да се изборимо против таквих ствари. И трећа ствар је – постоје заиста велика кашњења у самим коментарима и у чекању мишљења Европске комисије на неке предлоге закона. Та кашњења се увек некако нама обрачунавају и ми смо критиковани због тих кашњења.”

Казала је да се некада коментари Европске комисије на предлоге нових закона или на измене и допуне закона чекају и до три, четири месеца. Истакла је: „То су, такође, неке ствари на које можемо да утичемо заједно. Мислим да је основни циљ ове иницијативе да су увек иста правила и исти стандарди за све земље кандидате, а не за неке земље овакве, а за неке земље онакве. Тако да смо данас имали тај први незванични састанак.”

Навела је, као изузетно значајно, учешће Украјине и Молдавије у овој иницијативи и додала: „Украјина и Молдавија поштују територијални интегритет Републике Србије и у том смислу не желе да виде представнике Приштине у том формату, мислим да је то принципијелно и увек изузетно важно и то је нама на првом месту.”

Дводневна Конференција у Копенхагену завршена је јуче сесијом на којој се разговарало о хибридним претњама и осетљивости парламента на њих. Током два дана одржано је више сесија, а дискусије су се фокусирале на то како национални парламенти и Европски парламент могу подржати земље кандидате и допринети јачању демократског легитимитета Европске уније у већој и сложенијој ЕУ. Водећа питања на која су учесници покушали да дају одговоре су како ЕУ може осигурати да проширење ојача способност Уније да делује, уз очување демократског легитимитета заснованог на националним парламентима и Европском парламенту, да ли би процедуре доношења одлука ЕУ требало прилагодити кроз већу употребу гласања квалификованом већином са циљем да се очува ефикасност у већој Унији и како парламентарна димензија може допринети том балансу.

Разговарало се и о томе како ЕУ може одржати строгу условљеност, а истовремено понудити елементе постепене интеграције који доносе видљив напредак земљама кандидатима, као и о томе како ЕУ може заштитити своје темељне вредности у будућој ЕУ са више од 30 чланица и какву улогу у том процесу треба да имају национални парламенти и Европски парламент. Када је реч о хибридним претњама, разговарало се о томе како оне могу пореметити рад парламената и како да се на њих одговори, као и које су то мере које могу ојачати институционалну отпорност и обезбедити континуирано функционисање парламентарне демократије под притиском.

Брнабићева је новинарима рекла да је по повратку у Београд очекује наставак рада на изменама и допунама сета закона који се тичу побољшања изборних услова, а онда коначно и примене мишљења и препорука Венецијанске комисије.

Хрватска и њени медији разочарани што ЕК није казнила грађане Србије

Приметно је да су званична Хрватска и хрватски медији разочарани што Европска комисија није замрзла средства европских фондова намењена Србији и на тај начин казнила грађане Србије, рекла је Брнабићева, упитана за коментар писања хрватских медија да је председник Србије Александар Вучић опет поделио ЕК. Истакла је: „Не чуди ме то. Видим да су званична Хрватска и хрватски медији изузетно разочарани. То је практично иста политика као политика блокадера. Они једино желе кажњавање Србије, зато што кажњавање Србије њима доноси могућност и прилику да грађани Србије гласају за блокадере, који немају другу политику осим ’казните Србију како бисте наградили нас’. Све што је добро за блокадере, лоше је за Србију, односно оно што је лоше за Србију је у ствари победа блокадера и Хрватске. На крају крајева, чини ми се да деле заједничке стратешке интересе, а то је да Александар Вучић не буде на челу Србије, зато што је Србија коју води Александар Вучић Србија која има своје ја, своју кичму, стабилна, сигурна, Србија која је суверена и независна.”