Zajednički problemi kandidata za EU

Konferencija je bila prilično korisna za nas, mnogo dobrih sastanaka, zvaničnih i nezvaničnih, na marginama, uradili smo najbolji posao koji smo mogli za Srbiju, a to je uvek najvažnije, ovako je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sumirala svoje učešće na Konferenciji predsednika parlamenata članica EU i zemalja kandidata, koja je juče, posle dva dana, završena u Kopenhagenu. Kao dobru stvar navela je i pokretanje inicijative o posebnoj saradnji između država kandidata za članstvo u EU.

Brnabićeva je novinarima prenela zapažanja sa prvog sastanka inicijative o posebnoj vrsti saradnje zemalja kandidata članstvo u Evropskoj uniji, koji je održan juče ujutro. Navela je: „Svi se suočavamo sa istim ili sličnim problemima. Prvo su bilateralna pitanja koja se nameću na evropskom putu zemljama kandidatima, a koja ne bi smela da se nameću kao bilateralna pitanja. Drugo je ono što Evropska unija nekada nameće kao eksperimentalna rešenja, odnosno ono što ne postoji nigde u EU, a traži se od zemalja kandidata kako bi se približile EU. Naravno, zajedno možemo mnogo lakše da se izborimo protiv takvih stvari. I treća stvar je – postoje zaista velika kašnjenja u samim komentarima i u čekanju mišljenja Evropske komisije na neke predloge zakona. Ta kašnjenja se uvek nekako nama obračunavaju i mi smo kritikovani zbog tih kašnjenja.”

Kazala je da se nekada komentari Evropske komisije na predloge novih zakona ili na izmene i dopune zakona čekaju i do tri, četiri meseca. Istakla je: „To su, takođe, neke stvari na koje možemo da utičemo zajedno. Mislim da je osnovni cilj ove inicijative da su uvek ista pravila i isti standardi za sve zemlje kandidate, a ne za neke zemlje ovakve, a za neke zemlje onakve. Tako da smo danas imali taj prvi nezvanični sastanak.”

Navela je, kao izuzetno značajno, učešće Ukrajine i Moldavije u ovoj inicijativi i dodala: „Ukrajina i Moldavija poštuju teritorijalni integritet Republike Srbije i u tom smislu ne žele da vide predstavnike Prištine u tom formatu, mislim da je to principijelno i uvek izuzetno važno i to je nama na prvom mestu.”

Dvodnevna Konferencija u Kopenhagenu završena je juče sesijom na kojoj se razgovaralo o hibridnim pretnjama i osetljivosti parlamenta na njih. Tokom dva dana održano je više sesija, a diskusije su se fokusirale na to kako nacionalni parlamenti i Evropski parlament mogu podržati zemlje kandidate i doprineti jačanju demokratskog legitimiteta Evropske unije u većoj i složenijoj EU. Vodeća pitanja na koja su učesnici pokušali da daju odgovore su kako EU može osigurati da proširenje ojača sposobnost Unije da deluje, uz očuvanje demokratskog legitimiteta zasnovanog na nacionalnim parlamentima i Evropskom parlamentu, da li bi procedure donošenja odluka EU trebalo prilagoditi kroz veću upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom sa ciljem da se očuva efikasnost u većoj Uniji i kako parlamentarna dimenzija može doprineti tom balansu.

Razgovaralo se i o tome kako EU može održati strogu uslovljenost, a istovremeno ponuditi elemente postepene integracije koji donose vidljiv napredak zemljama kandidatima, kao i o tome kako EU može zaštititi svoje temeljne vrednosti u budućoj EU sa više od 30 članica i kakvu ulogu u tom procesu treba da imaju nacionalni parlamenti i Evropski parlament. Kada je reč o hibridnim pretnjama, razgovaralo se o tome kako one mogu poremetiti rad parlamenata i kako da se na njih odgovori, kao i koje su to mere koje mogu ojačati institucionalnu otpornost i obezbediti kontinuirano funkcionisanje parlamentarne demokratije pod pritiskom.

Brnabićeva je novinarima rekla da je po povratku u Beograd očekuje nastavak rada na izmenama i dopunama seta zakona koji se tiču poboljšanja izbornih uslova, a onda konačno i primene mišljenja i preporuka Venecijanske komisije.

Hrvatska i njeni mediji razočarani što EK nije kaznila građane Srbije

Primetno je da su zvanična Hrvatska i hrvatski mediji razočarani što Evropska komisija nije zamrzla sredstva evropskih fondova namenjena Srbiji i na taj način kaznila građane Srbije, rekla je Brnabićeva, upitana za komentar pisanja hrvatskih medija da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet podelio EK. Istakla je: „Ne čudi me to. Vidim da su zvanična Hrvatska i hrvatski mediji izuzetno razočarani. To je praktično ista politika kao politika blokadera. Oni jedino žele kažnjavanje Srbije, zato što kažnjavanje Srbije njima donosi mogućnost i priliku da građani Srbije glasaju za blokadere, koji nemaju drugu politiku osim ’kaznite Srbiju kako biste nagradili nas’. Sve što je dobro za blokadere, loše je za Srbiju, odnosno ono što je loše za Srbiju je u stvari pobeda blokadera i Hrvatske. Na kraju krajeva, čini mi se da dele zajedničke strateške interese, a to je da Aleksandar Vučić ne bude na čelu Srbije, zato što je Srbija koju vodi Aleksandar Vučić Srbija koja ima svoje ja, svoju kičmu, stabilna, sigurna, Srbija koja je suverena i nezavisna.”