Епски бес, мини-рат са глобалним последицама

Када је прекид ватре између Сједињених Држава и Ирана ступио на снагу пре тачно месец дана, амерички председник Доналд Трамп био је директан: ако Техеран не оконча свој нуклеарни програм и не отвори Ормуски мореуз, бомбардери ће се вратити у ваздух. Ипак, испоставља се да је рат заправо „завршен” у неком тренутку након што је примирје, које је потом продужено, ступило на снагу – бар према речима државног секретара Марка Рубија.

„Операција ’Епски бес’ је окончана. Остварили смо циљеве те операције”, изјавио је Рубио на конференцији за медије у Белој кући у уторак. Касније у току вечери Трамп је објавио да пројекат „Слобода”, односно помоћ америчке морнарице бродовима да напусте Ормуз, који је трајао тек један дан и успео да ослободи свега неколико пловила, паузира „на кратак период”, позивајући се на „велики напредак” ка постизању споразума. Међутим, његов став према томе да је сукоб завршен није у складу са изјавом државног секретара.

„Под претпоставком да Иран пристане да испуни оно што је договорено, што је, можда, велика претпоставка, већ легендарни ’Епски бес’ би био окончан”, написао је јуче Трамп на мрежи „Трут соушал”. Шеф Овалног кабинета навео је да ће, уколико Иран не пристане, почети бомбардовање и да ће „нажалост”, оно бити много интензивније него раније.

Управо у том контексту претњи и условљавања, како је раније јуче објавио портал „Аксиос”, позивајући се на америчке званичнике упознате са преговорима, САД и Иран се приближавају постизању прелиминарног меморандума о разумевању. А то би могло да означи крај актуелног конфликта и да отвори пут за детаљније преговоре о иранском нуклеарном програму. Наводно, Вашингтон очекују одговор Техерана о кључним тачкама споразума у наредних 24 сата, док извори оцењују да су две стране најближе нагодби од почетка сукоба. Предложени меморандум, који садржи 14 тачака, покренуо би тридесетодневни период преговора о свеобухватном споразуму, који би обухватио нуклеарна ограничења, слободу пловидбе и постепено ублажавање санкција према Ирану. Кључно питање у преговорима остаје трајање мораторијума на иранско обогаћивање уранијума. Извори наводе да САД траже временски оквир до 20 година, док Исламска Република предлаже пет година, уз компромисна решења у распону од 12 до 15 година. Након истека, Ирану би могло да буде дозвољено обогаћивање на ниском нивоу. Према предлогу, Техеран би се обавезао да неће развијати атомску бомбу, као и да ће прихватити појачани режим међународних инспекција, укључујући ненајављене контроле. Разматра се и могућност да се високо обогаћени уранијум измести из земље, што је један од кључних захтева Вашингтона.

Ипак, Трамп и Рубио имају једнако разлога да што пре постигну споразум колико и разорени Иран. Конгрес је постајао све немирнији због Закона о ратним овлашћењима, који захтева гласање о одобрењу након што војници САД учествују у борбама дуже од 60 дана. Такође, просечна цена бензина у САД порасла је на 4,51 долар по галону, што је највиши ниво од јула 2022, показали су подаци компаније „GasBuddy”, док се и политичка база републиканаца пред међуизборе у новембру поделила око питања да ли је Трамп одустао од сопственог обећања да ће извући Америку из дуготрајних ратова.  Тако се језик америчког председника стално мења – као да не може да тренутну ситуацију не назове ратом, па се постепено повлачи од те формулације.

„Наша земља сада цвета, упркос чињеници да смо у, ја то зовем, мини-рату”, рекао је председник САД на догађају за мала предузећа у Белој кући у понедељак. У неким претходним говорима, реч „рат” замењивао је блажим изразима. На пример, напад на Иран назвао је „излетом”, а у другом тренутку „обилазницом”, као да је реч о викенд вожњи кроз Блиски исток, која је наишла на саобраћајну гужву.

С друге стране, Трамп као да не разуме да Иранци не доносе одлуке на основу БДП-а или због бриге о мишљењу јавног мњења, иначе би одавно постигли споразум. Иако су економски улози високи за Техеран, чини се да је Трамп погрешно проценио колико су заиста чврсти. Када је увео контраблокаду Ормуза, деловало је да рачуна на то да ће Ирану ускоро понестати капацитета за складиштење нафте коју производи, али не може да извози, и да ће то приморати теократски режим на велике уступке. „Ако не покрену своју нафту, цела њихова нафтна инфраструктура ће експлодирати. Кажу да имају још око три дана пре него што се то догоди”, рекао је Трамп још прошлог месеца. Али стручњаци верују да Исламска Република има најмање неколико недеља пре него што буде морала да обустави производњу.

„Иран није ни близу тога да почне да затвара своја нафтна поља”, рекао је Брет Ериксон из компаније „Obsidian Risk Advisors” за „Њујорк тајмс”. Према његовим речима, санкције и блокада ће имати ефекта, али не постоји реалан сценарио у којем ће произвести жељени резултат у прихватљивом временском року за Трампа.

ИРГЦ: отварање Ормуза након што САД престану да прете

Ирански Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) саопштио је да би Ормуски мореуз могао поново да буде отворен, ако престану „претње агресора”, пренео је јуче Ројтерс. Морнарица ИРГЦ-а саопштила је да би безбедан и стабилан транзит кроз кључни пловни пут могао бити могућ, након што је председник САД Доналд Трамп привремено обуставио пројекат „Слобода”.

Кина: желимо стабилизацију на Блиском истоку

Министар спољних послова Ирана Абас Аракчи састао се у Пекингу са шефом кинеске дипломатије Ванг Јијем, при чему су две стране поручиле да желе јачање билатералне сарадње и стабилизацију ситуације на Блиском истоку. Ванг је том приликом оценио да су „ратне активности САД и Израела против Ирана нелегитимне”, нагласивши да је успостављање потпуног прекида ватре кључно за смиривање тензија. Аракчи је истакао да је Кина близак пријатељ Ирана и да ће, како је навео, у постојећим околностима сарадња две земље бити још снажнија него раније. Такође је поновио да Техеран остаје посвећен постизању фер и свеобухватног споразума са САД, упркос тренутним тензијама.