Неће бити компромиса о рафинерији нафте у Панчеву

Како се приближава 22. мај, када би споразум „Гаспрома” и МОЛ-а могао да буде потписан, ситуација се додатно компликује, што је јуче потврдила и министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Она је након јучерашњег састанка са представницима МОЛ-а поручила да је српска страна незадовољна предлогом који је добила и да Србија остаје посвећена наставку преговора с компанијом МОЛ и про налажењу компромиса, али не по сваку цену, пре свега када је реч о решењима која се односе на  будућност рафинерије у Панчеву.

„Тиче се црвених линија за које смо рекли да их Србија неће прећи – пре свега будућег рада рафинерије у Панчеву, капацитета прераде сирове нафте и како да обезбедимо да нивои које договоримо остану испоштовани, да рафинеријска пре рада, односно деривати нафте, покривају у одређеном обиму наше тржиште, пре свега због грађана и привреде Србије”, казала је министарка Ђедовић Хандановић.

„НИС је стратешка доминантна компанија у нафтном сектору и ми желимо да то тако остане”, додала је, наводећи да очекује да у најкраћем року стигне нови предлог МОЛ-а.

Она је истакла да је интерес Србије јасан, а то је да заштити грађане, земљу, српску привреду, јер НИС представља критичну енергет ску инфраструктуру. Јасно је да је будућност рафинерије нафте у Панчеву камен спотицања у договору између српске стране и МОЛ-а, који тек онда треба да буде представљен „Гаспрому”, јер МОЛ намерава да смањи капацитет прераде испод 4,8 милиона тона и да ограници рок рада овог срца НИС.

Наиме, МОЛ рачуна да ће се поред нафтовода изградити и продуктовод од Мађарске до Србије, којим би они онда из сопствених рафинерија испоручивати деривате у нашу земљу.

Али ни то није све, јер све је више спекулација о новим заинтересованим поје динцима и фантомским фирмама које би да купе ову нафтну компанију. Да је то баш тако лако, држава Србија би била први купац, али Руси јој то нису понудили, тако да као актуелни играч остаје мађарски МОЛ.

Добри познаваоци НИС-а и „Гаспромњефта” кажу да се руски власник не би оволико дуго бавио МОЛ ом да нема намеру да њима прода компанију, али да треба сачекати ОФАК јер иза свега стоји висока државна политика. Односно да ће све зависити од тога да ли Доналд Трамп, први човек САД (који је обећао да ће руско-украјински рат да се заврши чим он буде дошао на власт, што се испоставило само као једна од његових празних прича), допустити да НИС купе Мађари у новим геополитичким околностима где више нема Виктора Орбана и где се Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, много више пита него пре, а са којом Трамп нема баш добре односе. Или ће целу ствар ОФАК наставити да пролонгира давањем нових и нових лиценци НИС-у за наставак пре говора све док нека америчка компанија не дође у посед руске имовине у српској престоници. Чиме би Трамп показао да је постао водећи нафтни играч у овом делу западног Балкана, а да Руси то више нису. Последња у низу спекулација ко би могао да купи НИС, а коју је објавио Ројтерс, јесте да је у трци за руски део капитала заинтересован извесни Ранко Мимовић, који је овој новинској агенцији потврдио да нуди две милијарде евра, дакле, више него МОЛ за 56,1 одсто власништва, те да су руски власници у начелу прихватили ову понуду.

Занимљиво је да су компаније „Сенатор” и „Сенатор 2” у власништву Мимо вића, како преноси Ројтерс, још прошле године покренуле поступак пред ОФ АК-ом како би обезбедиле дозволу за аквизију и да су о томе обавестиле „Гаспромњефт” 4. новембра.

На веб-сајту ОФАК-а се наводи да је захтев на прегледу код руководства. Ројтерс наводи да је овај потенцијални купац о свему обавестио и српски државни врх, што није ни потврђено ни демантовано. Мимовић је, како је пренео Ројтерс, познат као потенцијални својевреме ни купац „Подравке”, што је убрзо и демантовано. Фирма која би сада да купи НИС регистрована је у Суботици (случајно или не близу Мађарске). Према по следњим подацима и ова фирма је доспела у регистар дужника због 80 евра дуга, а последњи пут је у блокаду ушла 4. маја ове године. Из „Гаспромњефта”, компаније која се врло ретко оглашава иако није изричито демантовала ове наводе, поручено је преко руске агенције Интерфкас да се пре говори о продаји удела „Гаспромњефта” не воде са другим компанијама, осим са мађарским МОЛ-ом.

„’Гаспромњефт’ се налази у активној фази припреме посла о продаји свог уде ла у НИС-у мађарској компанији МОЛ. Тренутно се спроводе неопходне корпоративне и регулаторне процедуре. Компанија не води никакве друге преговоре по овом питању”, навели су у руској компанији, а преноси Спутњик. Лиценца за преговоре коју је издала америчка канцеларија ОФАК подразумева да цео процес преузимања руског дела у НИС-у од стране мађарске нафтне компаније треба да буде завршен до 22. маја, али она може бити продужена, стоји у саопштењу.

Надежда Кокотовић, директор Бриселског клуба за енергетику, каже за „Поли тику” да не би требало придавати велику важност вести да ће извесни бизнисмен да преузме НИС, јер овакви покушаји дестабилизације преговара захтевају озбиљније играче.

- Јасно је да је важност НИС-а толика да има заинтересованих страна које не желе да га виде у власништву МОЛ-а у новим политичким околностима. Тако да се треба преоријентисати на званично саопштење „Гаспромњефта” који врло ретко даје саопштења, али ово које су објавили је доказ да су они ипак решени да наставе преговоре с МОЛ-ом и са новом и будућом мађарском владом. Међутим, оваква трансакција захтева велики рад и припрема уговора много кошта – каже наша саговорница.

Ненад Гујаничић, главни брокер у брокерској кући „Моментум секјуритис”, каже да овде није питање ко даје милијарду или две милијарде евра, јер руску страну новац не занима.

– Много пута само рекли да је НИС за „Гаспромњефт” кап у мору по питању прихода и да су Руси у Србији због позиционирања. Да би било више конкурената за НИС, потребно је да ова трансакција буде транспарентна, али она није – каже наш саговорник.

Све се врти око Мађара

Упућени у нафтне прилике кажу да је занимљиво да се све у вези с НИС-ом врти око Мађара. Тако су Министарство енергетике и држава Србија заинтересовани да, заједно са мађарском компанијом МЕТ, преузму изградњу ветропарка „Пландиште”, једног од значајнијих енергетских подухвата у области обновљивих извора у Србији.