Neće biti kompromisa o rafineriji nafte u Pančevu

Kako se približava 22. maj, kada bi sporazum „Gasproma” i MOL-a mogao da bude potpisan, situacija se dodatno komplikuje, što je juče potvrdila i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ona je nakon jučerašnjeg sastanka sa predstavnicima MOL-a poručila da je srpska strana nezadovoljna predlogom koji je dobila i da Srbija ostaje posvećena nastavku pregovora s kompanijom MOL i pro nalaženju kompromisa, ali ne po svaku cenu, pre svega kada je reč o rešenjima koja se odnose na  budućnost rafinerije u Pančevu.

„Tiče se crvenih linija za koje smo rekli da ih Srbija neće preći – pre svega budućeg rada rafinerije u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i kako da obezbedimo da nivoi koje dogovorimo ostanu ispoštovani, da rafinerijska pre rada, odnosno derivati nafte, pokrivaju u određenom obimu naše tržište, pre svega zbog građana i privrede Srbije”, kazala je ministarka Đedović Handanović.

„NIS je strateška dominantna kompanija u naftnom sektoru i mi želimo da to tako ostane”, dodala je, navodeći da očekuje da u najkraćem roku stigne novi predlog MOL-a.

Ona je istakla da je interes Srbije jasan, a to je da zaštiti građane, zemlju, srpsku privredu, jer NIS predstavlja kritičnu energet sku infrastrukturu. Jasno je da je budućnost rafinerije nafte u Pančevu kamen spoticanja u dogovoru između srpske strane i MOL-a, koji tek onda treba da bude predstavljen „Gaspromu”, jer MOL namerava da smanji kapacitet prerade ispod 4,8 miliona tona i da ogranici rok rada ovog srca NIS.

Naime, MOL računa da će se pored naftovoda izgraditi i produktovod od Mađarske do Srbije, kojim bi oni onda iz sopstvenih rafinerija isporučivati derivate u našu zemlju.

Ali ni to nije sve, jer sve je više spekulacija o novim zainteresovanim poje dincima i fantomskim firmama koje bi da kupe ovu naftnu kompaniju. Da je to baš tako lako, država Srbija bi bila prvi kupac, ali Rusi joj to nisu ponudili, tako da kao aktuelni igrač ostaje mađarski MOL.

Dobri poznavaoci NIS-a i „Gaspromnjefta” kažu da se ruski vlasnik ne bi ovoliko dugo bavio MOL om da nema nameru da njima proda kompaniju, ali da treba sačekati OFAK jer iza svega stoji visoka državna politika. Odnosno da će sve zavisiti od toga da li Donald Tramp, prvi čovek SAD (koji je obećao da će rusko-ukrajinski rat da se završi čim on bude došao na vlast, što se ispostavilo samo kao jedna od njegovih praznih priča), dopustiti da NIS kupe Mađari u novim geopolitičkim okolnostima gde više nema Viktora Orbana i gde se Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, mnogo više pita nego pre, a sa kojom Tramp nema baš dobre odnose. Ili će celu stvar OFAK nastaviti da prolongira davanjem novih i novih licenci NIS-u za nastavak pre govora sve dok neka američka kompanija ne dođe u posed ruske imovine u srpskoj prestonici. Čime bi Tramp pokazao da je postao vodeći naftni igrač u ovom delu zapadnog Balkana, a da Rusi to više nisu. Poslednja u nizu spekulacija ko bi mogao da kupi NIS, a koju je objavio Rojters, jeste da je u trci za ruski deo kapitala zainteresovan izvesni Ranko Mimović, koji je ovoj novinskoj agenciji potvrdio da nudi dve milijarde evra, dakle, više nego MOL za 56,1 odsto vlasništva, te da su ruski vlasnici u načelu prihvatili ovu ponudu.

Zanimljivo je da su kompanije „Senator” i „Senator 2” u vlasništvu Mimo vića, kako prenosi Rojters, još prošle godine pokrenule postupak pred OF AK-om kako bi obezbedile dozvolu za akviziju i da su o tome obavestile „Gaspromnjeft” 4. novembra.

Na veb-sajtu OFAK-a se navodi da je zahtev na pregledu kod rukovodstva. Rojters navodi da je ovaj potencijalni kupac o svemu obavestio i srpski državni vrh, što nije ni potvrđeno ni demantovano. Mimović je, kako je preneo Rojters, poznat kao potencijalni svojevreme ni kupac „Podravke”, što je ubrzo i demantovano. Firma koja bi sada da kupi NIS registrovana je u Subotici (slučajno ili ne blizu Mađarske). Prema po slednjim podacima i ova firma je dospela u registar dužnika zbog 80 evra duga, a poslednji put je u blokadu ušla 4. maja ove godine. Iz „Gaspromnjefta”, kompanije koja se vrlo retko oglašava iako nije izričito demantovala ove navode, poručeno je preko ruske agencije Interfkas da se pre govori o prodaji udela „Gaspromnjefta” ne vode sa drugim kompanijama, osim sa mađarskim MOL-om.

„’Gaspromnjeft’ se nalazi u aktivnoj fazi pripreme posla o prodaji svog ude la u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Trenutno se sprovode neophodne korporativne i regulatorne procedure. Kompanija ne vodi nikakve druge pregovore po ovom pitanju”, naveli su u ruskoj kompaniji, a prenosi Sputnjik. Licenca za pregovore koju je izdala američka kancelarija OFAK podrazumeva da ceo proces preuzimanja ruskog dela u NIS-u od strane mađarske naftne kompanije treba da bude završen do 22. maja, ali ona može biti produžena, stoji u saopštenju.

Nadežda Kokotović, direktor Briselskog kluba za energetiku, kaže za „Poli tiku” da ne bi trebalo pridavati veliku važnost vesti da će izvesni biznismen da preuzme NIS, jer ovakvi pokušaji destabilizacije pregovara zahtevaju ozbiljnije igrače.

- Jasno je da je važnost NIS-a tolika da ima zainteresovanih strana koje ne žele da ga vide u vlasništvu MOL-a u novim političkim okolnostima. Tako da se treba preorijentisati na zvanično saopštenje „Gaspromnjefta” koji vrlo retko daje saopštenja, ali ovo koje su objavili je dokaz da su oni ipak rešeni da nastave pregovore s MOL-om i sa novom i budućom mađarskom vladom. Međutim, ovakva transakcija zahteva veliki rad i priprema ugovora mnogo košta – kaže naša sagovornica.

Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuritis”, kaže da ovde nije pitanje ko daje milijardu ili dve milijarde evra, jer rusku stranu novac ne zanima.

– Mnogo puta samo rekli da je NIS za „Gaspromnjeft” kap u moru po pitanju prihoda i da su Rusi u Srbiji zbog pozicioniranja. Da bi bilo više konkurenata za NIS, potrebno je da ova transakcija bude transparentna, ali ona nije – kaže naš sagovornik.

Sve se vrti oko Mađara

Upućeni u naftne prilike kažu da je zanimljivo da se sve u vezi s NIS-om vrti oko Mađara. Tako su Ministarstvo energetike i država Srbija zainteresovani da, zajedno sa mađarskom kompanijom MET, preuzmu izgradnju vetroparka „Plandište”, jednog od značajnijih energetskih poduhvata u oblasti obnovljivih izvora u Srbiji.