Моћ базара

Од нашег специјалног извештача
Техеран, 15. фебруара – Затрпан брдом фармерки проблематичног квалитета, дућан Али Хосеин Задеха не делује као једно од места на коме се кроје судбине царева и председника, али будућност Ирана често се одлучивала у наткривеном лавиринту 10 километара уличица и затамњених пролаза које чине техерански базар.

Познати као „базари”, трговци су 1979. стали на страну ајатолаха Хомеинија, својим штрајком потпуно паралисали привреду, задали фатални ударац шаху и империјалном режиму и значајно допринели исламској револуцији.

Прошле јесени, потврђујући свој готово митски статус и моћ, поново су штрајковали када су власти покушале да уведу ПДВ од три процента. Како ниједна власт с њима не жели невоље, порески предлог је повучен.

За кога ће се „базари” определити на председничким изборима у јуну, првим после много година на којима ће Иранци оставити по страни геополитику. Конзервативци и реформисти највише ће се сукобљавати око економских проблема Ирана изазваних падом прихода од нафте, незапамћеном инфлацијом од 30 одсто и растућом незапосленошћу.

„Послови једва иду. Народ нема пара”, жали се Али Хосеин одбијајући да га фотографишем. „Да ли је то због светске кризе или, можда, због ове владе која ништа није учинила за обичан свет.”

Истекао је петогодишњи период сталног скока цене нафте, па Иранци све отвореније испољавају незадовољство економском политиком председника Махмуда Ахмадинежада. Иако он тражи други мандат, критике стижу и од конзервативног исламског клера чији је миљеник због других ствари.

Незадовољство се све отвореније шири под сводовима ове левијатанске мреже која контролише трећину иранске трговине и дистрибуције. Захваљујући везама са клерикалцима на власти, неки базари монополишу увоз важних производа попут шећера, гвожђа или тканина за „чадоре” којима су Иранке прекривене.

Велики техерански базар је феномен много сложенији од продаје и куповине персијских тепиха уз црни чај, по чему базар памте ретки туристи.

„Председник много говори о помоћи сиромашнима, али како да им помогнете када влада не верује приватном сектору који може да створи нове послове”, каже Хамид надгледајући како из пикапа истоварују пошиљку тепиха из Табриза. Док поједини експерти Ахмадинежадову популистичку економску политику описују као анархичну, Хамид има своју дефиницију: „Председник нам даје лекове, али не лечи болести”.

Ахмадинежад инсистира на неконтролисаној потрошњи. Банке је натерао да дају јефтине кредите сиромашнима. Када су му се супротставили, попут два гувернера, отпустио их је. Недавно је у Меџлису, парламенту, изјавио да жели тако кратак буџет да може да стане у џеп.Резултат је висока инфлација, док су банке суочене са све сумњивијим дуговима што их тера да ускраћују кредите бизнису. Уз очекивану цену нафте од око 40 долара по барелу, тешко да ће Иран успети да отвори најмање милион радних места годишње.

Све теже пролазе објашњења да је ситуација лоша због економских санкција које је Запад завео Ирану страхујући да његов нуклеарни програм има за циљ прављење атомске бомбе, што Техеран демантује.Санкције, посебно амерички притисак на међународне банке да не послују са Ираном, јесу растерале стране инвеститоре и подигле трошкове трговине за 10 процената, али то није поштеда Ахмадинежаду и његовој неортодоксној економској политици.

Иран је на нафти од 2005. зарадио 270 милијарди долара, па само на изглед неупућени „базари” питају шта је са тим новцем.

„Зашто ми то не осећамо, зашто младима нису отворени послови”, каже Мехрдад, налакћен изнад тезге са чувеним иранским пистаћима. „Моји су из Рашда, а тамо је цена пиринча за годину дана удвостручена. Како да живимо?”

Напредовање исламске револуције пропраћено осмогодишњим ратом са Ираком, и убрзана индустријализација привреде умањила је комерцијалну тежину базара, а политичка превирања углавном су повезана за универзитете.Садашњи проблеми наговештавају, међутим, да ће глас „економије базара” поново бити и те како важан.

Човек који се нада да ће капиталисати на растућим социјалним разликама је Мохамад Хатами који је као председник од 1997. до 2005. предводио реформски покрет и остао упамћен по немоћи да пробије блокаде конзервативних кругова на чијем су челу Врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи и Савет чувара револуције.Утицајни „базари” традиционално су конзервативни а њихове везе са исламским врховима и даље су јаке, али они очекују промене.

„Ако су изгубили моћ да парализују земљу до тачке револуције, не значи да сада поново не могу озбиљно да утичу на иранску будућност”, сматра професор економије Али Рашиди.

Какве су онда Ахмадинежадове шансе? Има подршку тврдокорних организација као што су „басиџи”, вишемилионско крило елитне Револуционарне гарде. Контролише медије.

Највише, ипак, зависи да ли ће поново добити подршку ајатолаха Хамнеија. Уколико Врховни вођа револуције буде ослушкивао шта имају да кажу „базари”, Ахмадинежадове акције губе на вредности. Што не значи да Хатамијеве аутоматски расту јер су многе његове раније присталице разочаране неиспуњеним реформским обећањима.

„Волео бих да се на изборима кандидује Рафсанџани”, каже трговац текстилом Мансур подразумевајући веома утицајног бившег председника Хашемија Рафсанџанија који је прихватљив многима и из конзервативног и из реформског табора. „Гласао бих за њега, то је добро за бизнис.”

Иранска политика уме да подсети на овај галиматијас људи, колица и свеколике робе. Иран је, баш као и овај базар на југу Техерана, земља изненађења.