И заштитник грађана се бори за своја права

Заштитник грађана помогао је једној грађанки да добије пензију. Да је учинио само то, већ би оправдао  своје постојање. Она није могла до пензије, јер је смењени координатор једне косметске општине задржао код себе документа о уплаћеним доприносима за осигурање у периоду у коме је радила у администрацији једне општине на Косову. Грађанка је поднела притужбу заштитнику грађана на Министарство за Косово и Метохију јер ниједан надлежни државни орган није предузимао ефикасне кораке да ситуацију реши.

Заштитник грађана је покренуо поступак и затражио од Министарства за Косово и Метохију да законом предвиђеним мерама осигура враћање потребне документације у посед државних органа. Након почетне инерције, Министарство је од бившег функционера ипак прибавило документацију и нова општинска управа је предала ПИО Фонду недостајуће документе неопходне за остваривање права радника. Недуго затим, задовољна грађанка је обавестила заштитника грађана да је остварила право на пензију.

Овај пример успешно окончаног поступка нам је испричао Саша Јанковић заштитник грађана. Охрабрује и то што је је од 1. фебруара уведен и дежурни телефон на који грађани могу да пријаве кршење људских права, поред два броја која су и даље доступна. Прошле године Канцеларија заштитника грађана је правни савет преко телефона дала 2. 232 пута и примила око 1.400 странака. Можда би урадили и више али, већ више од годину дана чекају усељење у њихову зграду у Ресавској улици. „До тада ћемо, чини се, радити у просторијама које нам не дозвољавају да запослимо више од 50 радника, и које су смештене на локацијама од којих ни једна не испуњава уобичајене услове за контакт омбудсмана са грађанима, Али за разлику од почетка године, када нас је било свега неколико, сада Стручна служба броји 40 људи који већ месецима раде и суботама како би одговорили на све захтеве и притужбе грађана”, каже Јанковић.

Прошле године је стигло 1.031 притужби грађана од којих се највећи број односио на рад појединих министарстава (21,35 одсто) а од овог броја највише на МУП.

Јанковић каже да се грађанима који се жале на министарства помаже, јер имају права да од државе очекују остваривање својих права и ако систем негде закаже – исправљање грешака. „Свакој интервенцији омбудсмана, било да се односи на унапређење прописа, указивање на лошу примену закона или појединачну самовољу, заједнички су сагледавање проблема како из перспективе грађанина тако и из визуре државне управе и позивање на снагу аргумената, а не принуду.”

 Следе притужбе на рад судова (17 одсто), фондова пензијско-инвалидског осигурања (13,88 одсто) и јединице локалне самоуправе (12,71 одсто). Из области права грађани су се највише жалили на пензијско-инвалидско осигурање, права из радног односа, права на правичније суђење, правну заштиту и ћутање администрације. Од укупног броја притужби окончано је 467 предмета, није поступано у 341 предмету, а одбачено је 115 притужби. Покренути су поступци који нису окончани у 140 предмета.

Понекад се и заштитник грађана нађе у прилици да му је потребна заштита. Јанковић прича о несарадњи Министарства и економије и регионалног развоја и Националне службе за запошљавање. Омбудсману се обратио већи број грађана – бивших и садашњих радника „Робних кућа” Београд, тврдећи да им је самовољом Министарства и економије и регионалног развоја и Националне службе за запошљавање ускраћено право на исплату посебних отпремнина. „У свим притужбама је наведено да су по обављеном јавном позиву за све тренутно радно ангажоване и бивше запослене који су у периоду од 1966. године до дана објављивања огласа радили у предузећу и компанији РК, који је објављен на основу закључка Владе, уредно и благовремено доставили потребну документацију и за то добили потврду. Међутим, посебна отпремнина им није исплаћена без икакве писане одлуке Националне службе. На притужбе и приговоре Министарство није одговорило. Министарство није одговорило ни на позиве омбудсмана да објасни ситуацију, нити је омогућило сарадницима омбудсмана да прегледају документацију и разговарају са запосленима у Министарству, за шта имају законско овлашћење”, објашњава Јанковић.

„Уместо коректног исправљања пропуста и законом предвиђене сарадње два државна органа у циљу законитог, правилног и ефикасног утврђивања, остваривања и заштите права грађана, грађани који су поднели притужбе омбудсману почели су на своје рачуне прећутно, без икаквог образложења или правног акта, добијати изостале износе посебних отпремнина, а неке су службеници Завода критиковали што су се обратили омбудсману. Поводом таквог неприхватљивог исхода тражио сам сусрет са ресорним министром. Упркос законској обавези да се с омбудсманом састане у року од 15 дана, министар Млађен Динкић није нашао времена за разговор”, каже Јанковић.

Ивана Анојчић