„Гор­ки лист” купио Дом војске у Суботици

Су­бо­ти­ца – При­ват­на ком­па­ни­ја „Гор­ки лист” Во­ји­на Ђор­ђе­ви­ћа но­ви је вла­сник До­ма вој­ске, објек­та у цен­тру Су­бо­ти­це. По­ну­да „Гор­ког ли­ста” је­ди­на је при­сти­гла на оглас гра­да Су­бо­ти­це о про­да­ји До­ма вој­ске, те је он у при­ват­не ру­ке оти­шао по по­чет­ној це­ни од 3,17 ми­ли­о­на евра. Ку­по­про­дај­ни уго­вор у име ком­па­ни­је пот­пи­сао је Де­јан Мар­ге­тић, као овла­шће­но ли­це.

„Осе­ћам ве­ли­ку од­го­вор­ност јер Дом вој­ске ни­је оби­чан обје­кат, већ згра­да ко­ја ви­ше од јед­ног ве­ка пред­ста­вља део иден­ти­те­та Су­бо­ти­це. Због то­га ће­мо све­му што пред­сто­ји при­сту­пи­ти па­жљи­во, од­го­вор­но и са до­сто­јан­ством. Тру­ди­ће­мо се да са­чу­ва­мо ње­го­ву ле­по­ту и дух тог вре­ме­на, же­ли­мо да спо­ља уре­ди­мо ка­ко до­зво­ли За­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка и да уну­тра у са­др­жа­ју пру­жи­мо не­што за гра­ђа­не Су­бо­ти­це да бу­де див­но ме­сто и при­ја­тан са­др­жај”, ре­као је Во­јин Ђор­ђе­вић, вла­сник ком­па­ни­је „Гор­ки лист”, на­кон ку­по­ви­не До­ма вој­ске.

Ипак, иако на­ја­вљу­је атрак­ти­ван но­ви из­глед До­ма вој­ске за Су­бо­ти­ча­не, Ђор­ђе­вић ка­же да за­са­да не зна ка­кав са­др­жај ће би­ти у објек­ту.

„Ни­сам раз­ми­шљао о то­ме шта ће­мо ра­ди­ти, али же­ли­мо да на­пра­ви­мо при­јат­но ме­сто за све. О овом про­сто­ру не раз­ми­шља­мо ис­кљу­чи­во ко­мер­ци­јал­но, да га да­ље из­да­је­мо, већ је на­ша од­го­вор­ност да то бу­де ле­по уре­ђе­но.”

Во­јин Ђор­ђе­вић ка­же да ни­је ни ула­зио у Дом вој­ске, ко­ји је пра­зан ду­же од де­це­ни­је, и за то вре­ме је, пре­ма на­во­ди­ма упу­ће­них, про­стор де­ли­мич­но де­ва­сти­ран. Због то­га ни­је по­зна­то ни ко­ли­ка ула­га­ња че­ка­ју но­вог вла­сни­ка, ни­ти ка­да ће обје­кат би­ти отво­рен за јав­ност. Ина­че, Во­јин Ђор­ђе­вић, али као су­вла­сник „Си­нал­ка”, пре две де­це­ни­је био је за­ку­пац До­ма вој­ске, у ко­јем се на­ла­зио ка­фић.

Дом вој­ске у цен­тру Су­бо­ти­це је обје­кат ко­ји је град ку­пио 2015. го­ди­не по го­то­во ис­тој це­ни по ко­јој је да­нас про­дат при­ват­ни­ку. От­ка­ко га је град ку­пио, Дом вој­ске ни­је имао ни­ка­кву на­ме­ну и про­стор је био за­тво­рен, а на бал­ко­ни­ма на боч­ној стра­ни објек­та у жар­ди­ни­је­ра­ма је из­ни­кло мла­до др­ве­ће.

Реч је ина­че о објек­ту чи­ји че­о­ни део пре­ма ули­ци Кор­зо је под за­шти­том др­жа­ве као не­ка­да­шњи хо­тел „Злат­но јаг­ње” из­гра­ђен 1857. го­ди­не, а по­том по­чет­ком 20. ве­ка пре­тр­пео зна­чај­ну ре­кон­струк­ци­ју по про­јек­ту Ти­ту­са Мач­ко­ви­ћа. Обје­кат но­си обе­леж­ја мин­хен­ске се­це­си­је са сво­јим пре­по­зна­тљи­вим про­че­љем. Сле­де­ћу ве­ли­ку ре­кон­струк­ци­ју ура­ди­ла је Вој­ска Ју­го­сла­ви­је сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка. Овај обје­кат под за­шти­том као спо­ме­ник кул­ту­ре по­след­њих де­сет го­ди­на био је у ру­ка­ма Гра­да, за ње­га ни­ка­да ни­је про­на­ђе­на од­го­ва­ра­ју­ћа на­ме­на, те је све вре­ме био пра­зан и ван упо­тре­бе.