„Gor­ki list” kupio Dom vojske u Subotici

Su­bo­ti­ca – Pri­vat­na kom­pa­ni­ja „Gor­ki list” Vo­ji­na Đor­đe­vi­ća no­vi je vla­snik Do­ma voj­ske, objek­ta u cen­tru Su­bo­ti­ce. Po­nu­da „Gor­kog li­sta” je­di­na je pri­sti­gla na oglas gra­da Su­bo­ti­ce o pro­da­ji Do­ma voj­ske, te je on u pri­vat­ne ru­ke oti­šao po po­čet­noj ce­ni od 3,17 mi­li­o­na evra. Ku­po­pro­daj­ni ugo­vor u ime kom­pa­ni­je pot­pi­sao je De­jan Mar­ge­tić, kao ovla­šće­no li­ce.

„Ose­ćam ve­li­ku od­go­vor­nost jer Dom voj­ske ni­je obi­čan obje­kat, već zgra­da ko­ja vi­še od jed­nog ve­ka pred­sta­vlja deo iden­ti­te­ta Su­bo­ti­ce. Zbog to­ga će­mo sve­mu što pred­sto­ji pri­stu­pi­ti pa­žlji­vo, od­go­vor­no i sa do­sto­jan­stvom. Tru­di­će­mo se da sa­ču­va­mo nje­go­vu le­po­tu i duh tog vre­me­na, že­li­mo da spo­lja ure­di­mo ka­ko do­zvo­li Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka i da unu­tra u sa­dr­ža­ju pru­ži­mo ne­što za gra­đa­ne Su­bo­ti­ce da bu­de div­no me­sto i pri­ja­tan sa­dr­žaj”, re­kao je Vo­jin Đor­đe­vić, vla­snik kom­pa­ni­je „Gor­ki list”, na­kon ku­po­vi­ne Do­ma voj­ske.

Ipak, iako na­ja­vlju­je atrak­ti­van no­vi iz­gled Do­ma voj­ske za Su­bo­ti­ča­ne, Đor­đe­vić ka­že da za­sa­da ne zna ka­kav sa­dr­žaj će bi­ti u objek­tu.

„Ni­sam raz­mi­šljao o to­me šta će­mo ra­di­ti, ali že­li­mo da na­pra­vi­mo pri­jat­no me­sto za sve. O ovom pro­sto­ru ne raz­mi­šlja­mo is­klju­či­vo ko­mer­ci­jal­no, da ga da­lje iz­da­je­mo, već je na­ša od­go­vor­nost da to bu­de le­po ure­đe­no.”

Vo­jin Đor­đe­vić ka­že da ni­je ni ula­zio u Dom voj­ske, ko­ji je pra­zan du­že od de­ce­ni­je, i za to vre­me je, pre­ma na­vo­di­ma upu­će­nih, pro­stor de­li­mič­no de­va­sti­ran. Zbog to­ga ni­je po­zna­to ni ko­li­ka ula­ga­nja če­ka­ju no­vog vla­sni­ka, ni­ti ka­da će obje­kat bi­ti otvo­ren za jav­nost. Ina­če, Vo­jin Đor­đe­vić, ali kao su­vla­snik „Si­nal­ka”, pre dve de­ce­ni­je bio je za­ku­pac Do­ma voj­ske, u ko­jem se na­la­zio ka­fić.

Dom voj­ske u cen­tru Su­bo­ti­ce je obje­kat ko­ji je grad ku­pio 2015. go­di­ne po go­to­vo is­toj ce­ni po ko­joj je da­nas pro­dat pri­vat­ni­ku. Ot­ka­ko ga je grad ku­pio, Dom voj­ske ni­je imao ni­ka­kvu na­me­nu i pro­stor je bio za­tvo­ren, a na bal­ko­ni­ma na boč­noj stra­ni objek­ta u žar­di­ni­je­ra­ma je iz­ni­klo mla­do dr­ve­će.

Reč je ina­če o objek­tu či­ji če­o­ni deo pre­ma uli­ci Kor­zo je pod za­šti­tom dr­ža­ve kao ne­ka­da­šnji ho­tel „Zlat­no jag­nje” iz­gra­đen 1857. go­di­ne, a po­tom po­čet­kom 20. ve­ka pre­tr­peo zna­čaj­nu re­kon­struk­ci­ju po pro­jek­tu Ti­tu­sa Mač­ko­vi­ća. Obje­kat no­si obe­lež­ja min­hen­ske se­ce­si­je sa svo­jim pre­po­zna­tlji­vim pro­če­ljem. Sle­de­ću ve­li­ku re­kon­struk­ci­ju ura­di­la je Voj­ska Ju­go­sla­vi­je sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka. Ovaj obje­kat pod za­šti­tom kao spo­me­nik kul­tu­re po­sled­njih de­set go­di­na bio je u ru­ka­ma Gra­da, za nje­ga ni­ka­da ni­je pro­na­đe­na od­go­va­ra­ju­ća na­me­na, te je sve vre­me bio pra­zan i van upo­tre­be.