На инаугурацији Петера Мађара четири химне

Бу­дим­пе­шта – Пе­тер Ма­ђар, ли­дер стран­ке Ти­са, по­ло­жио је за­кле­тву у ма­ђар­ском пар­ла­мен­ту и ти­ме зва­нич­но пре­у­зео ду­жност пре­ми­је­ра Ма­ђар­ске, озна­чив­ши крај ше­сна­е­сто­го­ди­шње вла­да­ви­не Вик­то­ра Ор­ба­на. Ње­го­ва стран­ка је на април­ским из­бо­ри­ма оства­ри­ла по­бе­ду, осво­јив­ши дво­тре­ћин­ску ве­ћи­ну у пар­ла­мен­ту, што но­вом пре­ми­је­ру да­је не са­мо по­ли­тич­ки ман­дат већ и ин­сти­ту­ци­о­нал­ну мо­гућ­ност да ме­ња си­стем ко­ји је Фи­дес гра­дио про­те­клих го­ди­на. Ина­у­гу­ра­ци­ја је одр­жа­на у при­су­ству до­ма­ћих и стра­них зва­нич­ни­ка, а до­га­ђај је био про­пра­ћен и ве­ли­ким јав­ним ску­пом ис­пред пар­ла­мен­та, на­ја­вље­ним као „пра­зник про­ме­не ре­жи­ма”.

Ма­ђар је у сво­јим пр­вим по­ру­ка­ма као ци­ље­ве но­ве вла­де на­гла­сио бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, об­но­ву ин­сти­ту­ци­ја и вра­ћа­ње Ма­ђар­ске на ја­сни­ји европ­ски курс. Упра­во за­то ни­је слу­чај­но што је је­дан од пр­вих сим­бо­лич­них по­те­за но­ве вла­сти по­вра­так за­ста­ве Европ­ске уни­је на згра­ду пар­ла­мен­та, по­сле ви­ше од јед­не де­це­ни­је. То­ком це­ре­мо­ни­је у пар­ла­мен­ту, по­ред ма­ђар­ске, чу­ле су се и европ­ска, се­кељ­ска и ром­ска хим­на, док су де­ца из там­бу­ра­шког ан­сам­бла „Шу­го” из Ши­кеш­да из­ве­ла на­род­ну пе­сму „Про­лећ­ни ве­тар во­ду пла­ви”. Ма­ђар­ски ме­ди­ји ис­ти­чу да се ни­ка­да до са­да у ма­ђар­ском пар­ла­мен­ту ни­је чу­ла ни­јед­на хим­на осим ма­ђар­ске, па ана­ли­ти­ча­ри тај по­тез ту­ма­че као сво­је­вр­сне по­ру­ке но­ве вла­сти.

Се­кељ­ска хим­на но­си по­себ­ну те­жи­ну, јер се ве­зу­је за Ма­ђа­ре ван гра­ни­ца, пре све­га у ру­мун­ској Тран­сил­ва­ни­ји. У про­те­клим де­це­ни­ја­ма ова сим­бо­ли­ка је углав­ном би­ла по­ве­зи­ва­на са де­сни­цом и Фи­де­со­вом по­ли­ти­ком „на­ци­о­нал­ног је­дин­ства”. Ма­ђар је ње­ним укљу­чи­ва­њем прак­тич­но по­ру­чио да бри­га за Ма­ђа­ре ван њи­хо­ве ма­ти­це не­ће би­ти пре­пу­ште­на са­мо Ор­ба­но­вом по­ли­тич­ком на­сле­ђу. По­сма­тра­чи то ту­ма­че као по­ку­шај да се ва­жна на­ци­о­нал­на те­ма из­ме­сти из окри­ља Фи­де­са и пред­ста­ви као део ши­рег др­жав­ног кон­сен­зу­са.

По њи­ма је из­во­ђе­ње хим­не ма­ђар­ске ма­њи­не у Ру­му­ни­ји у ма­ђар­ском пар­ла­мен­ту сим­бо­лич­на по­ру­ка да Ма­ђар­ска и да­ље сма­тра су­на­род­ни­ке ван сво­јих гра­ни­ца де­лом је­дин­стве­не ма­ђар­ске на­ци­је. До са­да су за­ла­га­ња зва­нич­не Бу­дим­пе­ште за ауто­но­ми­ју Се­ке­ља у Ру­му­ни­ји, у Бу­ку­ре­шту че­сто иза­зи­ва­ла не­го­до­ва­ња, јер су схва­та­на као по­ку­ша­ји ме­ша­ња у уну­тра­шња пи­та­ња те зе­мље. Ром­ску хим­ну ко­ју је от­пе­вао ђач­ки хор те ве­о­ма број­не ет­нич­ке гру­пе мно­ги су ви­де­ли као гест пре­ма за­јед­ни­ци ко­ја је у ма­ђар­ској по­ли­ти­ци и дру­штву че­сто би­ла мар­ги­на­ли­зо­ва­на или по­ми­ња­на углав­ном у не­га­тив­ном кон­тек­сту. Углед­ни лист ХВГ је ра­ни­је пре­нео да је Ма­ђар још про­шле го­ди­не обе­ћао де­ци из Ши­кеш­да на­ступ у пар­ла­мен­ту, па је овај чин пред­ста­вљен и као ис­пу­ње­ње лич­ног обе­ћа­ња, а не са­мо као про­то­ко­лар­на од­лу­ка.

Ко­мен­та­ри су, оче­ки­ва­но, по­де­ље­ни. Ли­бе­рал­ни­ји и про­е­вроп­ски кру­го­ви ту­ма­че овај из­бор као сим­бо­лич­ко „отва­ра­ње др­жа­ве”, док је део де­сни­це кри­ти­ко­вао из­во­ђе­ње европ­ске и ром­ске хим­не. Пре­ма по­је­ди­ним ана­ли­ти­ча­ри­ма, Ма­ђар је ова­ко из­ве­де­ном це­ре­мо­ни­јом по­ку­шао да по­ша­ље јав­но­сти че­ти­ри по­ру­ке о сво­јим нај­ва­жни­јим ци­ље­ви­ма: др­жав­ни кон­ти­ну­и­тет кроз ма­ђар­ску хим­ну, на­ци­о­нал­но је­дин­ство кроз се­кељ­ску, европ­ски пра­вац кроз „Оду ра­до­сти” и со­ци­јал­ну јед­на­кост кроз ром­ску хим­ну.

За­јед­но са Ма­ђа­ром, за­кле­тву су у пар­ла­мен­ту по­ло­жи­ли и чла­но­ви ње­го­ве вла­де. За­ни­мљи­во је да је са­мо два да­на ра­ни­је кан­ди­дат за ме­сто ми­ни­стра прав­де Мар­тон Ме­ле­теи-Бар­на од­у­стао од сво­је кан­ди­да­ту­ре, на­кон што су се у јав­но­сти по­ве­ле ши­ро­ке рас­пра­ве о то­ме да ли је мо­рал­но и по­ли­тич­ки ис­прав­но да пре­ми­јер Ма­ђар пред­ла­же свог зе­та за та­ко ви­со­ку функ­ци­ју у вла­ди. У крат­ком са­оп­ште­њу Ме­ле­теи-Бар­на је на­вео да се по­вла­чи, иако је до тог тре­нут­ка био пред­ста­вљан као чо­век ко­ји ће пред­во­ди­ти „ре­фор­му пра­во­су­ђа и об­но­ву вла­да­ви­не пра­ва у Ма­ђар­ској”. Пе­тер Ма­ђар га је лич­но пред­ло­жио за ту функ­ци­ју, ис­ти­чу­ћи да је реч о прав­ни­ку са ме­ђу­на­род­ним ис­ку­ством ко­ји би тре­ба­ло да во­ди про­цес „де­мон­та­же си­сте­ма ус­по­ста­вље­ног то­ком ше­сна­е­сто­го­ди­шње вла­да­ви­не Вик­то­ра Ор­ба­на”. Њи­хов од­нос по­стао је по­ро­дич­ни ка­да се у сеп­тем­бру 2025. го­ди­не Ме­ле­теи-Бар­на оже­нио се­стром Пе­те­ра Ма­ђа­ра. Пре­ма на­ја­ва­ма Ти­се, Ме­ле­теи-Бар­на је тре­ба­ло да во­ди не­ко­ли­ко осе­тљи­вих про­це­са, ме­ђу ко­ји­ма је и уво­ђе­ње На­ци­о­нал­не кан­це­ла­ри­је за по­вра­ћај др­жав­не имо­ви­не из ру­ку оних ко­ји су не­за­ко­ни­то до­шли до ње.

Пре­ми­јер је већ на­ред­ног да­на са­оп­штио да ће но­ва ми­ни­стар­ка прав­де би­ти др Мар­та Ге­рег, де­кан Прав­ног фа­кул­те­та у Се­ге­ди­ну, ко­ју је Ма­ђар на­звао „не­кру­ни­са­ном кра­љи­цом прав­не стру­ке у Ма­ђар­ској”. Под­се­тио је да је два­де­сет­пе­то­го­ди­шња ака­дем­ска ка­ри­је­ра бу­ду­ће ми­ни­стар­ке га­ран­ци­ја да ће „под ње­ним вођ­ством би­ти об­но­вљен устав­ни по­ре­дак, прав­на др­жа­ва, си­сте­ми про­ве­ра и рав­но­те­жа, као и прав­на си­гур­ност”.