Роде свиле гнезда поред Јужне Мораве

Ниш – Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, у нашој земљи утврђено је постојање око 2.000 углавном активних гнезда белих рода са младунцима.

Гнезда белих рода, које су у великој мери свој живот везале за човека, у нашој земљи највише је на територији Војводине, где их је пребројано око 1.150. Међутим, последњих неколико деценија ове птице за своја станишта све чешће бирају и подручја јужно од Саве и Дунава. Процењује се да има око 790 случајева. Занимљиво је да су та гнезда ретко кад празна, да таквих има тек двадесетак. У свим осталим и активним, према последњим подацима утврђених пописом, има чак 4.400 младунаца беле роде.

Бела рода, према мишљењима стручњака, изискује више услова у амбијенту који насељава и ствара своја станишта, близину река, речних канала и рукаваца, простране и велике пашњаке где има довољно рибе, водоземаца, ситних глодара или инсеката којим се хране.

При сваком попису, како кажу стручњаци, долази до нових, а понегде и великих изненађења. Једно од највећих пре неколико година било је подручје око Зајечара, где су у селима Велики Извор, Вржогрнци и Грљан утврђена нова 64 гнезда, али и селу Доње Међурово поред Ниша, где је регистровано 25 нових и активних гнезда у којима живе и младунци.

Мештани Доњег Међурова причају да је пре једне деценије, када се први пут у њиховом насељу и на електричним стубовима појавило једно, потом још неколико гнезда белих рода, то била јединствена атракција. Како кажу, од тада број гнезда од пет, шест у селу је упетостручен и Међуровчани их сматрају својим и настоје да их очувају.

У дворишту ОШ „Десанка Максимовић” у Доњем Међурову насликан је мурал са родама, што довољно говори колико мештани овог моравског и нишког села воле ову птицу.

Убеђени су да је Доње Међурово случајно изабрано за станиште птица, односно белих рода, јер се сећају да је приликом једног прелета долине Јужне Мораве, на чијим је обалама њихово село, једне касне јесени, како претпостављају, од премора из ваздуха у њихово насеље слетела једна рода. Али и да се већ сутрадан поред ње појавио и њен „партнер” – мужјак роде.

Овај пар рода је брзо саградио своје гнездо на крову трансформатора у центру села и ту презимио. Већ наредне године на почетку пролећа појавило се још неколико парова рода који су остали у Доњем Међурову и од првих година друге деценије овог 21. века до данашњих времена број гнезда стално је растао. Са једним или најчешће оба родитеља стално у гнездима растао је и број младунаца.

Очигледно је да амбијент и временски услови у Доњем Међурову крај Јужне Мораве одговарају белим родама, које чувају своје младунце: праве им својим крилима застор и заклон од велике хладноће или превеликих врућина, купају их водом коју доносе до гнезда у својим кљуновима, хране оним што набаве у реци или на њеним обалама. Гнезда формирају на електричним стубовима, на балама сена или сламе, на крововима и платформама напуштених кућа и објеката, на широком дрвећу.

Нишко село Доње Међурово је тренутно једно од већих станишта белих рода у Србији. Највише гнезда је у нашој земљи на територији града Новог Сада, у насељу Клиса око 50, у Ченти 35, Ковиљу 36, Перлезу 31 гнездо. Банатски Тараш је пре десетак година проглашен за „европско село рода”, јер је тада имао 47 активних гнезда.

Слично Доњем Међурову код Ниша са 25 гнезда према последњем попису су и Ботош (25), Идвор (26), Орловат (22). У Ковиљу на једном старом и пресеченом храсту је једно од најстаријих гнезда на Балкану, старо више од стотину година.

Пракса пописивања белих рода у свету први пут је реализована између два светска рата, односно 1934. године. Немачка орнитолошка организација координира акцијом локалних друштава и први попис рода код нас је обављен 1957. године. Попис рода и њихових станишта у Србији се обавља сваких десет година, баш као и у још 30 земаља Европе, али и Азије и Африке. Циљ је да се прецизно сазна где расту и у каквим условима се размножавају ове птице дугих ногу, које су весници пролећа, али по народном веровању и као знамен новог живота.