САД мењају политику према БиХ

Бањалука – Недавне расправе о трећем хрватском ентитету поново су показале да БиХ више није тема о којој Запад говори једним гласом. Док европски политички кругови и даље инсистирају на старом моделу централизације и улози међународног надзора, из Вашингтона све чешће стижу поруке да решења морају тражити локални актери и да је досадашњи приступ потрошио политички капацитет.

Истовремено, све је уочљивије да се у америчким круговима са више разумевања посматрају и хрватске примедбе на мајоризацију, али и ставови Републике Српске, што Сарајево дочекује са растућом нервозом. Кроз изјаве америчких представника, али и кроз оно што су овога пута избегли да кажу, може се наслутити да у Вашингтону постоји разумевање за хрватске примедбе о прегласавању, али без спремности да се директно подржи идеја трећег ентитета или озбиљније прекомпоновање Дејтонског споразума.

Поврх тога, према Републици Српској приметан је другачији тон у односу на претходне деценије. То, како сматрају поједини аналитичари, не значи да је Вашингтон променио свој стратешки однос према БиХ нити да подржава политику Бањалуке, али је уочљиво да је са Републике Српске делимично скинута политичка анатема која је годинама подразумевала готово искључиво изолацију и притиске. Српским представницима сада је омогућено да своје ставове изнесу и у америчким политичким и медијским круговима, што је Сарајево, навикнуто на безрезервну западну подршку процесу централизације БиХ, дочекало прилично неспремно, посебно у тренутку када из Вашингтона стижу и захтеви да се озбиљније позабави питањем заосталих безбедносних и терористичких претњи, у чему бошњачке вође показују оклевање.    

Након недавног интригантног скупа традиционалиста у Загребу, на којем је представљена и карта БиХ са три ентитета, уследила је оштра реакција Исламске заједнице у БиХ, пре свега због учешћа пензионисаног кардинала Винка Пуљића. Додатну пажњу изазвала је чињеница да је Пуљић, неуобичајено за своје раније ставове, поручио како у БиХ треба тражити „пут могућег” јер садашњи систем не обезбеђује стварну равноправност народа. Након размене оптужби између две верске заједнице, у којој је једна страна прозивана за подршку новом „цртању карата”, а друга за мајоризацију која „производи нестабилности”, Хрватски народни сабор (ХНС) стао је у одбрану Пуљића, оценивши да „трпи непримерене нападе радикалних бошњачких кругова”.  

Пуљић је накнадно за Федералну телевизију појаснио да ће „БиХ нормално функционисати тек онда када се створе услови да сваки човек и сваки народ буде уважаван и вреднован”, додајући да пракса у којој један народ другом бира представнике не гради стабилну државу већ производи незадовољство. Покушао је да се оправда, рекавши да није био упознат са свим политичким контекстом организатора скупа у Загребу. На питање о трећем ентитету, казао је да не заузима политички став, али да ту идеју види као последицу неуспеха постојећег система. Посебну пажњу привукла је и његова изјава да је у разговорима са политичарима чуо „тајне планове” који су га, како је рекао, дубоко узнемирили. „Дошао сам до тих планова и смучило ми се све. Али о томе нећу причати”, навео је Пуљић.

Посебно занимљив осврт дао је Џејмс Карафано, утицајни амерички стручњак за националну безбедност и спољну политику из „Херитиџ фондације”, у којој обавља функцију потпредседника, а која се често доводи у везу са круговима блиским Доналду Трампу. Он је за РТС изјавио да Србију види као стратешког партнера САД, док је поводом конференције у Загребу, на којој је и сам учествовао, истакао да, колико је упознат, САД нису подржале стварање трећег ентитета. „Али мислим да је америчка влада била прилично јасна у томе да су дејтонски споразуми истрошили свој век. Нису донели резултат, а ни високи представник није донео резултат. Идеја о стварању јединствене државе БиХ – то се неће догодити, а будућност ће вероватно бити у облику федеративне републике”, навео је Карафано, иначе један од најутицајнијих америчких аналитичара националне безбедности и спољне политике и бивши саветник у транзиционом тиму Трампа. Уз ограду да износи своје мишљење, а не став америчке владе, он је додао није могуће говорити о функционалној федеративној држави уколико један народ нема осећај правичне заступљености.   

„За мене, као појединца, мислим да је то природан пут и мислим да је то врста политике. Али ево у чему је администрација била веома јасна: они желе локална решења од локалних актера”, закључује он. Констатовао је да Вашингтон жели решење које је практично и поуздано и које могу да подрже – не чекајући да Европа диктира како ће то изгледати, али је додао да и САД неће диктирати како ће изгледати будућност Босне и Херцеговине.  

На питање о положају РС, он је истакао да су сада људи из Републике Српске свуда по Вашингтону и да мисли да их много људи слуша. „Ако желите једну реч која описује спољну политику председника Трампа, то је прагматизам. Да ли је нешто прикладно, изводљиво и прихватљиво решење? Да ли ће функционисати, да ли ће људима заиста бити боље? Ако је то пут напред, председник Трамп то у потпуности подржава. Дакле, знамо шта није пут напред – идеја о хомогеној босанскохерцеговачкој држави којом управља неки високи представник, јер то не функционише”, закључује Карафано.