Застарели ирански ловци пробили одбрану вредну милијарде долара

Извештаји о продорима застарелих иранских борбених авиона Ф-5Е и Ф-4Е у ваздушни простор земаља Персијског залива бацају сумњу на ефикасност америчке и савезничке противваздушне одбране у том региону.

Према наводима више западних и специјализованих војних извора, крајем априла је објављено да је ирански ловац Ф-5Е извео напад на амерички камп Буеринг у Кувајту, упркос томе што је база била покривена вишеслојном противваздушном одбраном. Позивајући се на извештаје NBC-а и друге процене, наведено је да би, уколико се тврдње потврде, то био један од најнеобичнијих случајева у новијој историји, да непријатељски борбени авион директно нападне америчку војну инсталацију заштићену савременим системима одбране. Истовремено, наглашава се да не може независно да потврди све детаље извештаја.

Додатну пажњу изазвали су и наводи да је ирански Ф-4Е „фантом”, тежи и већег долета од Ф-5, коришћен у продорном нападу изнад Саудијске Арабије, где је, према специјализованом порталу „Милитари воч магазин”, дошло до сусрета са најмање једним америчким Ф-16ЦЈ. Према тим извештајима, амерички авион није успео да обори ирански Ф-4, који се потом вратио у Иран. Ови наводи нису званично потврђени, али су подстакли процене да је Техеран можда спроводио сличне продоре у ширем обиму.

Посебну тежину овим извештајима даје чињеница да иранско ратно ваздухопловство и даље у великој мери почива на авионима набављеним пре више од пола века. Ф-4 и Ф-5 потичу из епохе Вијетнамског рата и, по технолошким карактеристикама, далеко заостају за модерним ловцима четврте и пете генерације. Због тога се могући продори ових авиона кроз америчку и савезничку одбрамбену мрежу тумаче као упозорење да скупа и технолошки напредна инфраструктура у Заливу има озбиљне слабости.

Један од фактора који је могао да утиче на овакве исходе јесте оштећење или уништење дела радарске и комуникационе инфраструктуре у региону. „Вашингтон пост” је, на основу анализе сателитских снимака, објавио да су ирански удари од почетка рата оштетили или уништили најмање 228 структура или делова опреме на америчким војним локацијама широм Блиског истока, укључујући хангaре, касарне, складишта горива, авионе, радарску, комуникациону и противваздушну опрему. Лист је навео да је обим штете већи него што је Вашингтон јавно признао.

Агенција Анадолија је раније известила да је најмање 12 америчких и савезничких радарских или сателитско-комуникационих система било погођено иранским нападима. Међу њима су, према тим наводима, били радар AN/FPS-132 у бази Ал Удеид у Катару, као и системи AN/TPY-2 повезани са противракетном одбраном THAAD у Уједињеним Арапским Емиратима, Јордану и Саудијској Арабији.

Уколико су ти системи били озбиљно деградирани, то би могло да објасни зашто је праћење нисколетећих циљева постало знатно теже. Војни аналитичари указују да авиони без стелт способности могу, под одређеним околностима, да смање вероватноћу откривања летећи на малим висинама и користећи конфигурацију терена. За авионе попут Ф-4 и Ф-5 то је ризичније и захтева висок ниво пилотске обучености, али није немогуће.

Као могући фактор помиње се и електронско ратовање. Иако није познато да ли је Иран у конкретним операцијама користио савремене системе за ометање или маскирање радарског одраза, није искључено да је део такве опреме набављен или развијен уз помоћ стратешких партнера. Такви системи могли би да повећају шансе старијих авиона да преживе у окружењу које би, у нормалним околностима, за њих било изузетно опасно.

Додатни елемент је и психолошки и оперативни опрез америчких и савезничких пилота после ранијих инцидената у региону. Према појединим извештајима, губици савезничких авиона у инцидентима пријатељске ватре могли су да доведу до опрезнијег поступања приликом гађања циљева ван визуелног домета, што би иранским летелицама отварало већи временски простор за извођење удара и повратак.

Ирански напади, уколико се потврде у пуном обиму, представљали би једну од најзначајнијих употреба ловаца треће генерације у савременом сукобу високог интензитета. Они истовремено показују да застарела авијација, ако се користи у комбинацији са ракетним ударима, беспилотним летелицама, оштећењем радарске мреже и могућим електронским ометањем, може да добије улогу која превазилази њене техничке могућности на папиру.

За САД и њихове партнере у Заливу то отвара много шире питање, ако су ирански Ф-4 и Ф-5, авиони старе генерације, могли да створе овакве проблеме, како би се та иста одбрана показала у судару са модернијим борбеним платформама. Управо зато извештаји о иранским набавкама напреднијих руских авиона Су-35, као и спекулације о могућем интересовању за Су-57, добијају додатну тежину у проценама будућег односа снага на Блиском истоку.