Црвени картон за Шмита

Од нашег сталног дописника

Бањалука – (Не)именовани супервизор Кристијан Шмит потврдио је спекулације које већ извесно време круже дипломатским и политичким круговима и најавио своје повлачење из БиХ. Немачки дипломата одлучио је да прекине нагађања о „пензионисању”, не чекајући данашњу седницу Савета безбедности УН, за коју се најављивала могућност да би на њој могло бити затражено правно тумачење самог процеса именовања високог представника, односно да ли је за то неопходна резолуција Савета безбедности УН или је довољна тек одлука Савета за спровођење мира (ПИК), као и да ли је потребан консензус унутар тог тела, волшебно успостављеног у Лондону након потписивања Дејтонског споразума.

„Какав ОХР, каква канцеларија високог представника? То не постоји, то је измишљена институција, јер по ’Дејтону’ постоји само функција – високи представник – кога ми већ четири године немамо, а никаква канцеларија којој је смишљено дат неки значај и улога како би се појачао утисак о њиховој моћи. Што се тиче Шмита, он је уништио међунационалне односе у БиХ и не може да поднесе оставку, јер није ни изабран легално. Лажно представљање је кривично дело”, изјавио је јуче председник СНСД-а Милорад Додик на конференцији за новинаре.

 У вези с најављеном оставком, Додик каже да је „Шмит отеран из БиХ” уз поруку да ће имати проблеме ако не одступи.

Говорећи о ширим односима, он је додао да Српска одбија улазак у НАТО и приступ неким новим европским одбрамбеним снагама. Између осталог, истакао је да „Српској не треба 300 милиона евра који су предвиђени од средстава из европског Плана раста, јер се траже огромни политички уступци”, те додао да ако ФБиХ хоће милијарду, предвиђену за БиХ „може да се одвоји од РС и узме тај новац”, јер спорне одлуке које се односе на суверенитет Српске неће бити усвојене у заједничким органима.

Како се наводи у допису из Канцеларије високог представника (ОХР), који је достављен немачким медијима, Шмит је уз одлуку о повлачењу од ПИК-а затражио да отпочне процедура избора његовог наследника. Управо би то, међутим, могло постати нови извор спорења уколико питање легитимитета и процедуре не буде јасно разјашњено са правног становишта, јер је неслагање око тога и било један од главних узрока актуелне политичке кризе у БиХ. Република Српска, Русија, Кина и још неке земље већ дуже време указују да се, према Анексу 10 Дејтонског споразума, високи представник именује искључиво на предлог страна потписница мировног споразума – међу којима је и Република Српска, а тек потом потврђује одговарајућом резолуцијом СБ УН.

Поврх тога, Додик је током боравка делегације РС у Москви изјавио да верује да ће Русија тражити на седници Савета безбедности да све одлуке Шмита буду поништене и правно неважеће. Подсећамо, једна од њих јесте и инкриминација за непослушност супервизору, што је била основа за уклањање Додика са места председника.

„Три конститутивна народа неће имати подлогу за сарадњу, уколико остану на снази нелегитимне одлуке Шмита којима је срушен уставноправни поредак у БиХ”, изјавио је новинарима Синиша Каран, председник РС.

Захтеви за суспензијом свих Шмитових одлука јуче долазе из бројних организација у РС.

У позадини Шмитове одлуке о повлачењу налазе се и спекулације да је осми по реду (не)легални супервизор црвени картон заправо добио из Вашингтона, одакле у последње време стижу поруке да БиХ нема перспективу уколико остане у статусу међународног протектората. У јавности се то тумачи као постепено дистанцирање САД од досадашњег модела снажног ослањања на страну супервизију. Шмит је у недељу за „Франкфуртер алгемајне цајтунг” навео да ће на функцији остати до избора наследника, након чега су се у федералним медијима у Сарајеву појавиле спекулације да би га, у прелазном периоду, могао заменити његов заменик и супервизор за Брчко Луис Кришок – позиција која традиционално припада америчком дипломати. Такође, паралелно са тим појавила су се и нека нагађања о наводном новом кандидату за високог представника – Емануелу Жиофреу, италијанском дипломати, иначе високом званичнику Европске службе спољних послова, који је донедавно био шеф Делегације ЕУ у Србији.

Међутим, шта уколико процедура избора Шмитовог наследника запне у правним нејасноћама и политичкој неслози, а заменик, који је амерички дипломата, остане на дужи период да обавља ту позицију, са мандатом који, извесно, не оставља простор за интервенције? Може ли модел у којем ОХР формално наставља да постоји, али са видљиво нарушеним легитимитетом и ограниченим политичким капацитетом, представљати компромис између оних који траже потпуно укидање високог представника и оних који страхују да БиХ остане без макар декларативног западног надзора? Уколико не буде договора о преносу ингеренција на заменика Луиса Кришока, као ни избора легитимног наследника Шмита – који би, према ономе што се месецима незванично помиње, морао бити прихватљив знатно ширем кругу земаља него до сада – поставља се питање колики би уопште био политички ауторитет високог представника „у оставци” са ионако спореним легитимитетом.

Из ОХР-а су јуче саопштили да је Шмит обавестио ПИК о својој одлуци и додао да ће дужност наставити да обавља „током процеса” избора наследника. С тим у вези, Додик каже да ће Српска „морати да буде консултована при избору високог представника”.

„Учествоваћемо у избору новог високог представника, када ми дамо предлог, онда ће он бити потврђен у СБ УН. Тражићемо да се тај мандат ограничи на годину или две и да се почисти смеће бивших високих представника и тиме да још једна шанса БиХ. А то значи да се дође до ’изворног Дејтона’ и да се односи почну градити без странаца. Ако тога не буде – шта ће нам неко ко ће наставити исто”, истакао је Додик.

ФАЦ још пише да Вашингтон већ месецима тражи од Шмита да се повуче, уз оцену да начин на који је немачки дипломата сада реаговао сугерише да је захтев овога пута имао ултимативан карактер.

Реагујући на најаву Шмитовог одласка, премијер Републике Српске Саво Минић послужио се Његошевим стиховима: „Тирјанству стати ногом за врат, довести га к познању права, то је људска дужност најсветија.”

Уредник портала „Фронтал” Данијел Симић на ту тему каже: „Ово је велика замка за српски народ, јер одлазак Шмита, не значи и укидање ОХР. Остаће’закони’ које је наметнуо он и претходници. То нам неће вратити воде, шуме, пољопривредно земљиште и Устав Републике Српске какав је био пре Карлоса Вестендорпа, као ни двоглавог орла и ’Боже правде’”, истиче Симић.

Додик пак наводи да је Шмит дошао овде да одузима имовину, и додаје да се „неће дозволити да Шмитово наслеђе живи”.

Од немачког дипломате опростио се и Додик, објавом на мрежама „Оде још један” уз видео са песмом из филма „Битка на Неретви”, „Падај сило и неправдо”.

Ко је све био на челу ОХР-а

Први високи представник Карл Билт, који је ту дужност обављао од 1995. до 1997. Оценио је да је високи представник сада оборен и од Сједињених Држава, након што је увек био под нападом од стране Руске Федерације.

„ЕУ је била слаба у свом приступу, али сада мора да се сабере. ОХР након 30 година није користан. Потребна је нова иницијатива”, истакао је Билт у објави на „Иксу”.

Након Билта на то место дошао је Карлос Вестендопр (1997–1999), затим Волфганг Петрич, који је остао до 2002. године, а наследио га је Педи Ешдаун, који се задржао до 2006. године. Потом је дужност преузео Кристијан Шварц Шилинг, али се задржао свега годину дана, то јест до до 2007. године, када у БиХ долази Мирослав Лајчак на свој двогодишњи, такође неславно завршени мандат, канон што је Српској покушао сузити право вета. Најдуже се задржао Валентин Инцко – једанаест година, то јест од 2009. до 2021. године, када га без одлуке СН УБ наслеђује Шмит, који је други по дужини боравка у ОХР-у.

Каран: Са Путином у Москви о Источној интерконекцији

Председник Републике Српске Синиша Каран рекао је да је на састанку званичника Српске са руским председником Владимиром Путином у Москви акценат стављен на реализацију инфраструктурних и развојних пројеката, као што је развој гасне инфраструктуре и источне интерконекције. „Уз залагање за очување уставне позиције утврђене Дејтонским споразумом, током разговора са државним руководством Русије, указали смо на сложено уставноправно уређење, које је њима познато, те чињеницу да су бројне наметнуте одлуке у претходном периоду довеле до нарушавања укупне дејтонске структуре и уставних права Српске”, рекао је Каран на конференцији за новинаре.

Додик: Ради се на тужби због санкција званичницима РС

Додик је рекао да стручњаци у Сједињеним Државама који сарађују са Републиком Српском раде на образложењу тужбе против бивше америчке администрације због санкција уведених званичницима Српске. Додик је напоменуо да се видело да то није у складу са прописима, као ни са одлукама које је и сам бивши амерички председник Џозеф Бајден доносио.

„Бајден ионако ништа није знао о томе или није хтео да зна. Све одлуке су потписане такозваним аутопеном, значи фалсификоване са становишта потписа председника Америке”, рекао је Додик и навео да је у Америци у току процес, чији је циљ да се утврди на који начин је амерички политички суд злоупотребљен у процесуирању и пресуђивању председнику Доналду Трампу.

„Препознали смо значај тога и учинићемо напоре да се уведу санкције судијама и тужиоцима који су у БиХ злоупотребили суд да би се политички обрачунавали”, рекао је Додик.