Crveni karton za Šmita

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – (Ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit potvrdio je spekulacije koje već izvesno vreme kruže diplomatskim i političkim krugovima i najavio svoje povlačenje iz BiH. Nemački diplomata odlučio je da prekine nagađanja o „penzionisanju”, ne čekajući današnju sednicu Saveta bezbednosti UN, za koju se najavljivala mogućnost da bi na njoj moglo biti zatraženo pravno tumačenje samog procesa imenovanja visokog predstavnika, odnosno da li je za to neophodna rezolucija Saveta bezbednosti UN ili je dovoljna tek odluka Saveta za sprovođenje mira (PIK), kao i da li je potreban konsenzus unutar tog tela, volšebno uspostavljenog u Londonu nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

„Kakav OHR, kakva kancelarija visokog predstavnika? To ne postoji, to je izmišljena institucija, jer po ’Dejtonu’ postoji samo funkcija – visoki predstavnik – koga mi već četiri godine nemamo, a nikakva kancelarija kojoj je smišljeno dat neki značaj i uloga kako bi se pojačao utisak o njihovoj moći. Što se tiče Šmita, on je uništio međunacionalne odnose u BiH i ne može da podnese ostavku, jer nije ni izabran legalno. Lažno predstavljanje je krivično delo”, izjavio je juče predsednik SNSD-a Milorad Dodik na konferenciji za novinare.

 U vezi s najavljenom ostavkom, Dodik kaže da je „Šmit oteran iz BiH” uz poruku da će imati probleme ako ne odstupi.

Govoreći o širim odnosima, on je dodao da Srpska odbija ulazak u NATO i pristup nekim novim evropskim odbrambenim snagama. Između ostalog, istakao je da „Srpskoj ne treba 300 miliona evra koji su predviđeni od sredstava iz evropskog Plana rasta, jer se traže ogromni politički ustupci”, te dodao da ako FBiH hoće milijardu, predviđenu za BiH „može da se odvoji od RS i uzme taj novac”, jer sporne odluke koje se odnose na suverenitet Srpske neće biti usvojene u zajedničkim organima.

Kako se navodi u dopisu iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR), koji je dostavljen nemačkim medijima, Šmit je uz odluku o povlačenju od PIK-a zatražio da otpočne procedura izbora njegovog naslednika. Upravo bi to, međutim, moglo postati novi izvor sporenja ukoliko pitanje legitimiteta i procedure ne bude jasno razjašnjeno sa pravnog stanovišta, jer je neslaganje oko toga i bilo jedan od glavnih uzroka aktuelne političke krize u BiH. Republika Srpska, Rusija, Kina i još neke zemlje već duže vreme ukazuju da se, prema Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, visoki predstavnik imenuje isključivo na predlog strana potpisnica mirovnog sporazuma – među kojima je i Republika Srpska, a tek potom potvrđuje odgovarajućom rezolucijom SB UN.

Povrh toga, Dodik je tokom boravka delegacije RS u Moskvi izjavio da veruje da će Rusija tražiti na sednici Saveta bezbednosti da sve odluke Šmita budu poništene i pravno nevažeće. Podsećamo, jedna od njih jeste i inkriminacija za neposlušnost supervizoru, što je bila osnova za uklanjanje Dodika sa mesta predsednika.

„Tri konstitutivna naroda neće imati podlogu za saradnju, ukoliko ostanu na snazi nelegitimne odluke Šmita kojima je srušen ustavnopravni poredak u BiH”, izjavio je novinarima Siniša Karan, predsednik RS.

Zahtevi za suspenzijom svih Šmitovih odluka juče dolaze iz brojnih organizacija u RS.

U pozadini Šmitove odluke o povlačenju nalaze se i spekulacije da je osmi po redu (ne)legalni supervizor crveni karton zapravo dobio iz Vašingtona, odakle u poslednje vreme stižu poruke da BiH nema perspektivu ukoliko ostane u statusu međunarodnog protektorata. U javnosti se to tumači kao postepeno distanciranje SAD od dosadašnjeg modela snažnog oslanjanja na stranu superviziju. Šmit je u nedelju za „Frankfurter algemajne cajtung” naveo da će na funkciji ostati do izbora naslednika, nakon čega su se u federalnim medijima u Sarajevu pojavile spekulacije da bi ga, u prelaznom periodu, mogao zameniti njegov zamenik i supervizor za Brčko Luis Krišok – pozicija koja tradicionalno pripada američkom diplomati. Takođe, paralelno sa tim pojavila su se i neka nagađanja o navodnom novom kandidatu za visokog predstavnika – Emanuelu Žiofreu, italijanskom diplomati, inače visokom zvaničniku Evropske službe spoljnih poslova, koji je donedavno bio šef Delegacije EU u Srbiji.

Međutim, šta ukoliko procedura izbora Šmitovog naslednika zapne u pravnim nejasnoćama i političkoj neslozi, a zamenik, koji je američki diplomata, ostane na duži period da obavlja tu poziciju, sa mandatom koji, izvesno, ne ostavlja prostor za intervencije? Može li model u kojem OHR formalno nastavlja da postoji, ali sa vidljivo narušenim legitimitetom i ograničenim političkim kapacitetom, predstavljati kompromis između onih koji traže potpuno ukidanje visokog predstavnika i onih koji strahuju da BiH ostane bez makar deklarativnog zapadnog nadzora? Ukoliko ne bude dogovora o prenosu ingerencija na zamenika Luisa Krišoka, kao ni izbora legitimnog naslednika Šmita – koji bi, prema onome što se mesecima nezvanično pominje, morao biti prihvatljiv znatno širem krugu zemalja nego do sada – postavlja se pitanje koliki bi uopšte bio politički autoritet visokog predstavnika „u ostavci” sa ionako sporenim legitimitetom.

Iz OHR-a su juče saopštili da je Šmit obavestio PIK o svojoj odluci i dodao da će dužnost nastaviti da obavlja „tokom procesa” izbora naslednika. S tim u vezi, Dodik kaže da će Srpska „morati da bude konsultovana pri izboru visokog predstavnika”.

„Učestvovaćemo u izboru novog visokog predstavnika, kada mi damo predlog, onda će on biti potvrđen u SB UN. Tražićemo da se taj mandat ograniči na godinu ili dve i da se počisti smeće bivših visokih predstavnika i time da još jedna šansa BiH. A to znači da se dođe do ’izvornog Dejtona’ i da se odnosi počnu graditi bez stranaca. Ako toga ne bude – šta će nam neko ko će nastaviti isto”, istakao je Dodik.

FAC još piše da Vašington već mesecima traži od Šmita da se povuče, uz ocenu da način na koji je nemački diplomata sada reagovao sugeriše da je zahtev ovoga puta imao ultimativan karakter.

Reagujući na najavu Šmitovog odlaska, premijer Republike Srpske Savo Minić poslužio se Njegoševim stihovima: „Tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznanju prava, to je ljudska dužnost najsvetija.”

Urednik portala „Frontal” Danijel Simić na tu temu kaže: „Ovo je velika zamka za srpski narod, jer odlazak Šmita, ne znači i ukidanje OHR. Ostaće’zakoni’ koje je nametnuo on i prethodnici. To nam neće vratiti vode, šume, poljoprivredno zemljište i Ustav Republike Srpske kakav je bio pre Karlosa Vestendorpa, kao ni dvoglavog orla i ’Bože pravde’”, ističe Simić.

Dodik pak navodi da je Šmit došao ovde da oduzima imovinu, i dodaje da se „neće dozvoliti da Šmitovo nasleđe živi”.

Od nemačkog diplomate oprostio se i Dodik, objavom na mrežama „Ode još jedan” uz video sa pesmom iz filma „Bitka na Neretvi”, „Padaj silo i nepravdo”.

Ko je sve bio na čelu OHR-a

Prvi visoki predstavnik Karl Bilt, koji je tu dužnost obavljao od 1995. do 1997. Ocenio je da je visoki predstavnik sada oboren i od Sjedinjenih Država, nakon što je uvek bio pod napadom od strane Ruske Federacije.

„EU je bila slaba u svom pristupu, ali sada mora da se sabere. OHR nakon 30 godina nije koristan. Potrebna je nova inicijativa”, istakao je Bilt u objavi na „Iksu”.

Nakon Bilta na to mesto došao je Karlos Vestendopr (1997–1999), zatim Volfgang Petrič, koji je ostao do 2002. godine, a nasledio ga je Pedi Ešdaun, koji se zadržao do 2006. godine. Potom je dužnost preuzeo Kristijan Švarc Šiling, ali se zadržao svega godinu dana, to jest do do 2007. godine, kada u BiH dolazi Miroslav Lajčak na svoj dvogodišnji, takođe neslavno završeni mandat, kanon što je Srpskoj pokušao suziti pravo veta. Najduže se zadržao Valentin Incko – jedanaest godina, to jest od 2009. do 2021. godine, kada ga bez odluke SN UB nasleđuje Šmit, koji je drugi po dužini boravka u OHR-u.

Karan: Sa Putinom u Moskvi o Istočnoj interkonekciji

Predsednik Republike Srpske Siniša Karan rekao je da je na sastanku zvaničnika Srpske sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi akcenat stavljen na realizaciju infrastrukturnih i razvojnih projekata, kao što je razvoj gasne infrastrukture i istočne interkonekcije. „Uz zalaganje za očuvanje ustavne pozicije utvrđene Dejtonskim sporazumom, tokom razgovora sa državnim rukovodstvom Rusije, ukazali smo na složeno ustavnopravno uređenje, koje je njima poznato, te činjenicu da su brojne nametnute odluke u prethodnom periodu dovele do narušavanja ukupne dejtonske strukture i ustavnih prava Srpske”, rekao je Karan na konferenciji za novinare.

Dodik: Radi se na tužbi zbog sankcija zvaničnicima RS

Dodik je rekao da stručnjaci u Sjedinjenim Državama koji sarađuju sa Republikom Srpskom rade na obrazloženju tužbe protiv bivše američke administracije zbog sankcija uvedenih zvaničnicima Srpske. Dodik je napomenuo da se videlo da to nije u skladu sa propisima, kao ni sa odlukama koje je i sam bivši američki predsednik Džozef Bajden donosio.

„Bajden ionako ništa nije znao o tome ili nije hteo da zna. Sve odluke su potpisane takozvanim autopenom, znači falsifikovane sa stanovišta potpisa predsednika Amerike”, rekao je Dodik i naveo da je u Americi u toku proces, čiji je cilj da se utvrdi na koji način je američki politički sud zloupotrebljen u procesuiranju i presuđivanju predsedniku Donaldu Trampu.

„Prepoznali smo značaj toga i učinićemo napore da se uvedu sankcije sudijama i tužiocima koji su u BiH zloupotrebili sud da bi se politički obračunavali”, rekao je Dodik.